Star Wars:The Rise of Skywalker [2019]
Kraj filmske sage, koja traje više od 4 decenije je tu. Sage koja je u mnogome obeležila, promenila i postala deo života mnogih generacija u poslednjih 40 godina. Kraj filmske sage, koji sam ja lično umalo propustio jer mi je bilo preko glave sve one kvazi drame i peripetija koje su pratile ovu trilogiju. I bila bi to velika greška, jer na kraju, iako sam u bioskop krenuo sa veoma niskim očekivanjima , “The Rise of Skywaker” je pored svih očiglednih sitnih mana, nedostataka, povremenih naivnih momenata dobar “Star Wars” film.
Pripermajući se za ovu projekciju, u poslednjih nedelju dana odgledao sam prethodna dva filma. One starije ovog puta nisam. Prvu trilogiju znam dovoljno dobro i gledao je možda i previše puta, dok drugu ne želim da ikad više pogledam. “The Force Awakens” je recimo pristojan film, moj utisak o njemu, nakon svakog sledećeg gledanja, nikada nije bio tako pozitivan kao nakon prvog.
Opštem utisku nakon premijere "The Force Awakens" doprinelo je mnogo toga, ushićenje što konačno imamo opet “Star Wars” film, dobili smo nove, zanimljive karaktere, videli neke stare omiljene, i generalno ceo film je bio nostalgični osvrt na sam početak ove sage.
Drugi film "The Last Jedi" u prvom trenutku je izgledao kao iskorak napred, i pored ogromnih negativnih ocena okorelih fanova, do čijeg mišljena mi nikada nije mnogo stalo. U tom filmu je ipak bilo nečega što vam ne da mira, a ne znate tačno da uprete prstom šta je to tačno.
Rian Johnson je pokušao da malo da protrese i šokira publiku, što generalno i nije loša ideja, osim kada dobijete da radite nastavak dela koji ima toliko veliko nasleđe, ne samo kroz filmove, već sve ostalo što je gradilo famu ovog univerzuma u poslednjih 40 godina, poput knjiga, stripova, video igrara, tv serija. Kao što rekoh, odgledao sam film ponovo pre nekoliko dana, pa je sve vezano za “The Last Jedi” bilo prilično sveže.
I već u prvoj polovini filma osetite šta je o nedostajalo onom prethodnom. “The Rise of Skywalker” je gotovo od prvog minuta jedna brza, luda, avanturistička vožnja, umnogome poput jedne žestke akcione video igre. Vizuelni efekti obično prate ovakvu radnju su naravno vrhunski, zanimljiviji i živpisniji od efekata prehodna dva filma , jer nema nikakvog smisla upoređivati ovaj aspekt sa ostvarenjima starim 20 ili 40 godina, bar ne sa tehničke strane.
Ovom prilikom ne govorim samo specijalnime efektima, već o onim kreativnim, maštovitim vizijama koje su donele lokacije poput moćnog i mračnog Sith Hrama, neverovatnog ledenog sveta, životpisnog festivala u sred pustinje, uzbidljivih scena uzdizanja pobunjeničkih brodova iz baze skrivene u džungli ili pak monstruozne sith flote koja lebdi u izmaglici misteriozne planete Exagol. Na samom vrhu trenutaka od kojih zastaje dah, je fantastična borba svetlosnim sabljama, po ostacima Zvezde smrti, potopljene u divlji okean Endora. Naravno, možete steći utisak da tu i tamo ima "malo" preterivanja, bar u određenim scenama, ali upravo je to i jedna od glavnih osobina cele ove sage, pa i fantastike kao žanra.
Jedan od glavnih utisaka koji me je mučio tokom celog filma je da sve deluje nekako zbrzano. Deluje da je Abrams želeo da u jedan film strpa sve ono što je planirao za dva, i da na sve moguće načine pokušava da ispegla, pokrije ili zakrpi dosta toga što je nasledio iz prethodnog filma. Upravo ovde leži glavni problem ove trilogije i za sve to je kriv Disney ili Kathleen Kennedy, kao glavna ličnost na čelu ove franšize.
Ući u ovako veliki projekat, za koji se zna da će biti trilogija, a nemati unapred pripremljen scenatrio za sva tri filma, barem u grubim crtama, je krajnje neprofesionalno i neodgovorno. Plan Disneya je bio da svaki od tri filmova režira novi reditelj, koji bi nastavio priču gde je prethodni stao, i vodio je kud god želi, kao što rekoh bez jasne i unapred određene priče. Ovo se pokazalo ne samo kao krajnje neprofesionalan pristup, već i krajnje idiotski.
Zatim, ako je Abrams već dobio priliku da režira prvi deo, a niko se takvog podhvata ne bi prihvatio bez ideje kako će do kraja izneti celu trilogiju, zašto mu nije dozvoljeno da to završi. Kada je već promenjen režiser nakon prve trećine, i nakon što postalo jasno kakvu je zbrku i pometnju Johnsonov film izazvao , zašto u Disneyju nisu stisli petlju, progutali žabu, i pustili ga da ispiča ono što je naumio, nego se odustalo od prvobitnog plana sa tri režisera i vratili Abramsa čiji je zadatak manje više bio tipa “seci uši krpi dupe”.
Abrams je majstor u prežvakavanju već viđenog i poznatog, majstor u poigravanju sa nostalgijom i memorabilijama što ga nikako ne čini vrhunskim režiserom. Još pre same premijere prozivan je da podilazi publici, da im pruža upravo ono što oni očekuju, i to je donekle tačno. Ali on je delom zbog toga i doveden kao režiser prvog filma, čiji cilj je bio da publiku poveže sa osnovnom trilogijom, razradi nove likove i pripremi ih za zaplet koji je trebalo da usledi u drugom filmu, i konačni obračun u trećem. To je jednostavan recept koji je primenjen na prethodne dve trilogije.
Moram da priznam da sam bio prilično razočaran kada sam sazano da su potegli za Palpatinom, koji je meni lično najodvratniji lik u celoj sagi, i bio sam veoma srećan nakon njegovog skončanja u rupi onog reaktora u epizodi VI. Povratak Palpatina delovao je samo kao još jedan dokaz da Abrams ne ume da kreira ništa originalno. Ali to i nije bio njegov posao sa ovim filmom. Njegov posao je bio da umanji štetu nanesenu prethodnim, privede celu ovu peripetiju kraju i možda povrati veru u franžizu i pre svega povrati fanove.
Abrams je nekako uspešno uklopio povratak Palpatina, naravno uz postojanje rupa u zdravoj logici, i uz sve to uspeo da veoma delikatnim scenama pokaže srednji prst Rianu Johnsonu za svu zbrku (podvlačim scenu sa Lukom i svetlosnom sabljom) koju je načinio sa prethodnim filmom. Sve u svemu, Abrams mu je samo vratio ono što je Johnson uradio njemu odbacujući sve njegove nacrte za dva filma koja su trebala da uslede nakon "The Force Awakens".
“Star Wars” nikad nije ni imao zdrave logike na pretek, počev od bezgrešnog začeća Anakina Skywalkera, malih medvedića koji potuku namoćniju armiju, a i ima i još mnogo, mnogo toga. Abrams nije objasnio mnoge stvari, tako i treba da ostane. Ostaviti izvesne praznine koje ljudi sami mogu da popune svojom maštom je nešto što je uvek postojalo u naučnoj fantastici i postojaće.
Ono što je Abrams dobro uradio je što Star Wars ponovo deluje kao punokrvna “space opera” sa elementima klasičnog “pulp” ostvarenja. Opet tu imamo svemirske borbe epskih proporcija, melodramu, viteštvo i romansu (na svu sreću veoma malo ove tematike).
Star Wars je od samog početka bio jedno akciono “pulp/trash” ostvarenje, uz napomenu da ovo "trash" u ovom slučaju ne znači ništa loše. Sa drugom trilogijom želeli su da filmovi postanu malo ozbiljni nego što treba i bavili se politikom ,intrigama, diplomatijom, zabranjenim romansama i ljubavnim problemima i to jednostavno nije kliknulo na pravi način.
“Brilijantnim” idejama počeli su u novu trilogiju ubrizgavaju aktuelne “social justice”, “politički korektne” i multinacionalno-korproativne ideologije, i u filmu “The Last Jedi” ponovo omanuli. “The Rise of Skywalker” se ne dotiče dnevno političkih problema ovog sveta, čak ni u metaforama.
Abrams se nije uvlačio kineskoj publici, nema glumaca daleko istočnog porekla koji ginu herojskom smrću, to je uvek magnet za kinesku publiku. A i što bi, originalna Star Wars trilogija nije popularna u Kini. ne postoji ogromna armija fanova kao u zapadnom svetu, Japanu ili Koreji. Na kraju omiljeni lik “Star Wars” univezuma u Kini je upravo Palpatin, jer kinezi njega vide kao osobu koje želi da zavede red i zakon, i nikako im nije jasno zašto ga ostatak sveta ne voli.
A što se ostalih ček boksova korporativne politike u filmovima tiče ili kako se to popularno kaže “poštovanja raznolikosti” postoji samo jedan momenat u pozadini na samom kraju koji čekira ove stavke i koji u potpunosti možete i ne primetiti.
Glavna spona karaktera u Star Wars filmovima je bilo njihovo neraskidivo prijateljstvo. To se u narativu gradilo njihovim zajedničkim akcijama i požrtvovanim i nesebičnim akcijama u korist onog drugog. Novi tim je počeo da se stvara u “The Force Awakens”, Rey, Poe i Fin su trebali da budu taj tim koji će promeniti sudbinu galaksije, kao što su to bili Luke, Leya i Han.
A onda u “The Last Jedi” taj tim umesto da jača i da se priča gradi oko njega, on se razbija na tri jedinke do koji se svako bavi nekim svojim poslom. Verujem da su to važni poslovi za neko opšte dobro ali to u space operama jednostavno ne pije vodu. Gledati ovaj tim zajedno, uz naravno Chuija i droida, ponovo u akciji je konačno učinio da sve klikne kako treba, i postane mi jasno da je upravo ovakav razvoj narativa nedostajao u drugom filmu..
Abrams ne bi bio Abrams kada ne bi posezao za nostalgijom i dodvoravao se fanovima, pozivajući se na mnoge momente, lokacije pa i karaktere iz prethodnih filmova. Ostaci Zvezde smrti na Endoru, naravno i evoksi u jednoj sceni, Palpatine, Lando Kalrisian, Wedge Antilles (poznat kao najbolji pilot pobunjenika, koga je u originalnoj trilogiji i u ovom filmu glumio Dennis Lawson) su samo neki od pomenutih pojava.
Zatim poseban momenat “uvlačenja hard core” fanovima, (jer ako to niste većina imena koja će biti navedena neće vam značiti ama baš ništa) je scena sa glasovima izvesnog broja popularnih dzedaja. Tu su Joda (Frank Oz), Mace Windu (Samuel L Jackson), Qui-Gon Jinn (Liam Neeson), Obi Wan Kenobi (Ewan McGregor), Kanan Jarus (Freddie Prince Jr), Ashoke Tano (Ashley Eckstein), Adi Galia (Angelique Perrin), Ayala Secura (Jennifer Hale), Luminara Unduli (Olivia D'Abo), naravno Luke i Leya. Ovi likovi pojavljivali su se ne samo u devet filmova već i u popularnim animiranim tv serijama “Clone Wars” i “Rebels”.
“The Rise of Skywalker” je pun nedostataka, i to je sasvim očigledno. Pa ipak, Abrams je nekako uspeo da napravi najbolji film ove nove trilogije. Da li ću tako misliti i nakon drugog pa i trećeg pregledavanja? Poučen iskustvom sa prethodna dva filma, kod kojih je svako novo gledanje otkrivalo nove propuste i bledelo originalni utisak vrlo je verovatno. Ipak ne toliko da ih spusti na lestvici ispod preostala dva. “The Force Awakens” i “The Last Jedi” u startu imaju prednost od nekoliko godina i nekoliko pregleda.
“The Rise of Skywalker” je kraj jedne ere. Kako se sve ovo završilo nekome će se dopasti nekome neće, i to je poptuno normalno. Da li je sve ovo moglo da se izvede bolje? Ne sumnjam da jeste, i za ovakav rezultat možemo samo da krivimo Disney. Ne Abramsa i Johsona, već samo i isključivo Disney i verovatno Kathleen Kenedy čiji je nedostatak vizije, greške u izboru ljudi koji vode projekte je i dovela do ovoga što sada imamo. Ali to je što je, ostaje nam samo da se okrenemo ka budućnosti i novim filmovima i tv serijama, i pre svega pratimo “The Mandalorian” jer je upravo ova tv serija prvi ispravan korak ove franžize nakon mnogo, mnogo godina.
“I have Spoken”
