Marcus Schmickler - Particle/Matter-Wave/Energy [2019]
Diskografija Marcusa Schmicklera, sa pedeset plus izdanja, jedna je od najfascinantnijih na polju eksperimentalne elektronske muzike. Od njegovih studija, pod patronatom Johannesa Fritscha, kelnskog saradnika Stockhausena, do njegovih izdanja za etikete a-Musik, editionsMego i Mille Plateaux, Schmickler je godinama stajao iza mnogobrojnih saradnji i soničnih istraživanja. Bilo da se radi o njegovom revolucionarnom indie/elektronickom bendu Pluramon ili preko njegovih izdanja koja su uključivala saradnju sa muzičarima poput Johna Tilburyja, Thomasa Lehna, Julee Cruise i MIMEOa. Njegove kompozicije su izvodili ansambli poput ensemble recherche, musikFabrik i Paragon Ensemble. Pored nastupanja na svetskim pozornicama, autor je muzike za pozorište i film, a trenutno predaje na Institutu für Musik und Medien u Düsseldorfu.
U svojim najnovijim radovima Schmickler kooptira algoritam otvorenog koda, koji se koristi za modeliranje gravitacije, kao alat za sonifikaciju. Sonifikacija je upotreba audio zapisa bez govora za prenošenje informacija ili perceptualizaciju podataka. Kada se radi o velikim sistemima, poput modela sudara galaksija, slušni opseg ima određene granice. Iako je teško slušati milijarde objekata odjednom, moguće ih je vizualizovati. Particle/Matter-Wave/Energy istražuje granice naučne univerzalnosti sonifikacije, prema nečemu što postaje jedinstveno iskustvo - zvuku.
Photos by Marc Comes
Inicijalno, Schmickler je mislio kako bi bilo dobro izgraditi instrument koji stvara zvuk zasnovan na gravitaciji. Uzme se n frekvencija koje počinju odredenom brzinom i masom i one privlace jedna drugu. Kako to zvuči kada (galaksije) skupovi 30 objekata recipročno utiču jedni na druge, pomoću simulacije gravitacije? Gravitacija je u svemiru jedna od sila sa najvećim efektom, a čini se da na Zemlji deluje drugačije nego što to čini izmedu galaksija velikih udaljenosti.
Izvorno je Particle/Matter-Wave/Energy nastao kao kompjuterski muzički instrument, stvoren u kontekstu drugog Schmicklerovog dela, Bonner Durchmusterung (Bonn Patternisation 2009), sonifikacije astronomskih podataka i modela. Cilj dela bio je stvoriti narativ, kreirajuci zvučne podatke iz relativno 'lokalnih' objekata našeg Suncevog sistema i prateći ih dalje u prostoru i vremenu, završavajući s najudaljenijim objektima izmjerenim do 2010. godine.
Osnovni preduslov za stvaranje kompozicije na osnovu naučnih podataka leži u razumevanju objekata i fenomena iz kojih podaci proističu. Razumevanje je ovde problematično, jer se i najsiroviji podaci baziraju na teoretskom modelu, po kome se merenja vrše. Da da bi stvari bile komplikovanije, neki promatrani ili proracunati fenomeni u astrofizici ponašaju se kontra intuitivno i često su u suprotnosti sa našim svakodnevnim poimanjem fizike. U skladu sa tim, ovakve kompozicije moraju izabrati formu, koja je naučna i što doslednija. Sa druge strane, postavljaju se pitanja koja se odnose na odnos podataka i stvarnosti promatranih objekata, čija je „vlastita priroda“, ako postoji, u početku nepoznata. Kako se od serije složenih brojeva stiže do razumevanja objekata ili čak do konzistentne fenomenologije kosmosa i koju bi ulogu zvuk mogao imati u svemu tome? Nasuprot tome stoji privlačnost dobijanja zanimljivih akustičnih dogadaja i muzičkih struktura iz složenih teorijskih modela fizike čestica i astrofizike.
Ova skoro četrdesetominutna kompozicija, koja nas dovodi u epicentar sudara dve galaksije, predstavlja neverovatno, obuzimajuće iskustvo. Savremena eksperimentalna muzika izaziva moderni tehno, dok talasi syntha nose slušaoca kroz intenzivne udare frekventnih varijabli. Orkestralna ogromnost komada izaziva teskobu, ali uspeva da hipnotiše slušaoca svojim intenzivnim robotičkim ritmom.
Album možete kupiti na sledećem linku - ovde.
