Bolden [2019]
Dovoljno je reći: ovo je priča o čoveku, koji je sopstvenom genijalnošću glavni krivac za adaptaciju New Orleans ragtime stila, u ono vreme znanog kao 'jass', putem kreiranja jedinstvenih muzičkih misli (improvizacija) u nešto što se danas naziva – jazz. Taj čovek se zvao Charles Joseph "Buddy" Bolden.
Biopik o legendarnom trubaču nije pokušaj pukog prepričavanja zapisa iz života, na osnovu ono malo poznatih zapisa i detalja, već je reč više o stilskoj vežbi, koja u želji da impresionira muzičkim detaljima iz života, rapidno menjajući tempa, daje jednu sliku o životu rastrganom između blurovanih sekvenci iz prošlosti, grozničavih snoviđenja, unutrašnjih strahova, nerazumevanjem sopstvenog talenta i uloge u društvu.
Posebni segmenti su suočavanja afroameričke zajednice sa preostalim veleposednicima iz postrobovske ere Amerike, rad na pukom preživljavanju, ponižavanja i raznorazne svakodnevne muke, koje su u direktnoj koliziji na večernjim i noćnim klubovskim (kafanski) dešavanjima.
Dokazi o Boldenovom talentu, uticaju, i pre svega sviranju, čuju se u svedočenjima i naravno muzici legendarnih Luisa (Luija, Luja) Armstronga i Džona 'Kinga' Olivera, koji naravno Boldena i apostrofiraju kao direktnu muzičku individuu odgovornu za nastanak džeza.
Veliki čuvar tradicije New Orleans džeza, i sam rođen tamo, jeste Vinton Marsalis, koji je odgovoran za soundtrack i pokriva celokupnu svirku samog Boldena na filmu. Muzika je jedan od najkvalitetnijih delova, i Den Prickerov (Dan Pritzker) uradak najviše podseća na Bob Fosijeve (Bob Fosse) filmove u tom estetskom smislu.
Bolden je film koji je morao biti napravljen, i njegov nastanak je o esencionog značaja za teoretičare i ljubitelje džez muzike, i savremene umetnosti uopšte. Iako svakako ima manjkavosti, i nedostatak emocionalne težine i generalnog poentiranja na tužnoj sudbini genija, sam njegov nastanak je dobra osnova za dalje proučavanje i izučavanje značaja i uticaja New Orleans škole na globalne muzičke trendove.
