Domino [2019]
Veteran saspensa i trilera Brajan De Palma (Brian De Palma) u 2019. godini vraća se sa filmom Domino svom idolu Hičkoku, sa polovičnom uspešnošću, pre svega zbog problema u produkcionom smislu, problema koji su uslovili i neuverljiv scenario.
Iako priča ima manjkavosti, prva polovina filma, usled odličnih akcionih scena i fantastično izgrađenih vizuelnih motiva, praktično je trebalo da bude besprekoran uvod u katarzično, finalno razrešenje zapleta.
Međutim, ispadanje iz ritma nastaje već nakon pola sata, uvođenjem likova, kao što su CIA agent ili policijska inspektorka sa aferom skrivenom od javnosti, što uvodi konfuziju u pristojnu priču o poteri za odbeglim teroristom.
De Palma kao i uvek funkcioniše najbolje u uslovima koji mu pružaju slobodu u sporoj izgradnji saspensa, i to su najbolji delovi filma Domino. Juranjava po krovovima Kopehagena izolovano iz celine liči na Polanskog i Forda u filmu Frantic, ali vizuelno liči na autentičnog De Palmu iz sedamdesetih, i filmove kao što su Blow Out ili Body Double.... ako izuzmemo očigledan uticaj majstora Hičkoka.
Ostaje šteta što scenario ne doseže domete De Palminih ranijih radova, jer je vizuelno Domino na tragu njegovih najboljih dela. Ipak, kada je akcija u pitanju, Domino nudi prisotojnu zabavu gledaocima koji pate za trilerima iz osamdesetih godina.
