Vox Lux [2018]
Vox Lux je film koji je imao tu nesreću da izađe otprilike u isto vreme kada i A Star Is Born, i bez obzira što nudi nešto ozbiljniji pogled na uspon i pad karijere jedne pop zvezde, boluje od sličnih problema kao i njegov žanrovski parnjak.
Autor filma Brejdi Korbet (Brady Corbet) evidentno iza sebe ima zanimljivu glumačku karijeru, gde dominira nekoliko dramski kontroverznih i hrabrih ostvarenja kao što su Funny Games US i Mysterious Skin.
Rediteljski debi je imao pre par godina sa The Childhood of a Leader, i Vox Lux se donekle tematski vezuje za svog prethodnika. Naime, Korbet je očigledno opsednut pojavom i gradacijom zla u čoveku, i njegov poslednji film je suštinski više pokušaj pristoje dramatizacije klasične faustovke agende, nego li priča o propaloj pop zvezdi.
Natali Portman (Natalie Portman) igra osobu koju traumatično iskustvo iz srednjoškolskih dana (pucnjava u školi) baca u fokus pažnje javnosti nakon što njen pevačko-kompozitorski talenat, slučajno ili ne, ispliva na svetlo dana.
Veliki problem filma Vox Lux leži u vremenskom skoku, koji je izazvan terorističkim napadom, ispirisanim maskama iz junakinjinog spota sa početka karijere, gde dolazi do priličnog zamešateljstva zbog promene glumica. Mišljenja sam da je autor mogao da istera priču sa Natali Portman od početka do kraja, i da nije bilo potrebe za promenama.
Ovako, pristojna gluma kao i završni tvist, kao i odlična montaža i vizuelni deo filma, padaju u senku totalnog besmisla pop kompozicija, koje u želji da deluju uverljivo i prihvatljivo deluju naivno i patetično, da ne kažem tragično dugo i naporno. Oh, rekao sam.
