A Star Is Born [2018]
Moderna adaptacija klasika A Star Is Born dopala je u ruke Bredlija Kupera (Bradley Cooper), glumca koji se prethodnih godina istakao sa nekoliko obećavajućih performansa, koji su mu u suštini i doneli priliku da stane iza kamere. Međutim, Kuper je iskoristio priliku da stane i ispred kamere. I tu počinju prvi problemi ovog filma.
Nikada nije lako pružiti objektivnu kritiku filma koji je Holivud unapred percipirao kao svoje potencijalno iznenađenje godine. Nema sumnje da se A Star Is Born samim izborom Lejdi Gage za glavnu žensku ulogu namerio na mlađu populaciju, odnosnu ono populaciju koja masovno klikće i kupuje pop hitove koje izbacuje muzička industrija.
Ovo je svakako mudar i prepreden potez, jer se Lejdi Gaga etablirala kao Ružno pače mejnstrim pop industrije, i ovde su producenti imali na umu ranjivost likova, gde bi Kuper i Gaga kroz dvoiposatnu ljubavno-muzičku sagu doživeli katarzu i potvrdu svog neospornog talenta, a na sve to bi publika prirodno reagovala puštanjem suza nad melodramatičnom sudbinom junaka.
E, pa – cvrc!
No, zaključke valja temeljno obraditi, tako da počećemo od Kupera.
Nema sumnje da početak obećava. Kuper glumi očigledno folk-rok-bluz zvezdu (mada ni to nije egzaktno naznačeno), čoveka koji je zaglavio u paklu sedativa, alkohola i iscrpljujućih turneja. Njegovo teturanje na bini, i naročito van nje, prikazuje ranjivog i usamljenog čoveka, čija je egzistencija odavno izgubila smisao.
Nažalost, smisao će u priči doći već u prvih desetak minuta. Nakon jednog od koncerata, Kuperov Džek će zakasati u klub u kome svoje performanse izvode transvestiti, na plejbek i uživo. Lejdi Gaga će naravno svoju La Vie en Rose pevati uživo, i impresionirati Džeka, mada, ostaje nejasno šta ona traži u ovakvom klubu.
Uslediće burna veza u kojoj će Kuperov Džek uz ljubavnu, pružiti i kompozitorsku podršku Ali-Gagi na njenom putu ka 'zvezdama'.
I umesto da nam autori daju neku mesnatu priču o žučnom i trnovitom putu kroz pošasti muzičkog biznisa, priču o umetniku koji će svojom posebnošću i autentičnošću trasirati beskompromosno put ka spostvenom izrazu, uprkos tržištu, kritici i medijima, Kuper i 40 razbojnika daju nam Ali-Gagu u svom autentičnom pop odelu, kako u roku od nekoliko meseci grabi Gremije na svečanosti na kojoj vuče sa sobom na scenu popišanog Džeka u sedativno-alkoholnoj izmaglici pomračenog uma. Tačka.
To je najbolje što su smislili autori - melodramu o propaloj zvezdi koja rasira put svemu onom čega bi on intimno trebalo da se gadi, i sve ono što bi on kao nekakav umetnik trebalo da prezire – komercijalno pop đubre.
E sad, ako neko želi da kaže ili misli da je ovo kao kapitulacija nekog indipopa a la Bob Dylan, kako novo jede staro, kako je Gremi merilo vrednosti, kako su top liste merilo popularnosti, onda je A Star Is Born upravo ono što taj neko potražuje od filma, i to je proizvod koji se takvima i obraća.
Ipak, istina je malo drugačija, a to je ono što Kuper vešto prikriva. Iza svakog pravog i iskrenog umetničkog pohoda se krije veliko posvećenje i rad, i mnogo mnogo odricanja, i zato je Ali-Gaga i 40 Kuper-Džek razbojnika bajka za malu decu.
