Mudhoney
Digital Garbage
Sub Pop / 2018
7.9
8

Ako pratite muziku dovoljno dugo, sigurno u vašem životu postoje bendovi  ili muzičari koje  zavolite negde tamo u kasnim tinejdžerskim danima, kada su i ti bendovi, kao i vi,  ili mladi ili na početku karijere. Tokom godina, kako se vi menajte menjaju se i oni, tako da je sasvim očekivano da, kao i mnogi ljudi sa godinama, i muzičari postanu „teče“, i da stvaraju muziku u kojoj nema ni traga onog života i energije kao na početku karijere. 

Mudhoney nisu jedan od takvih bendova. Prvi put sam slušao Mudhoney negde početkom devedestih, na nekoj kaseti kod svoje prijateljice. Odmah me je oduševila njihova sirovost, oštrina i enegija.

Kada sada slušam njihov deseti album Digital Garbage, i dalje čujem sve to u njihovoj muzici. Pri tome treba napomenuti da sva četvorica imaju više od 50 godina, pri čemu je frontmen Mark Arm najstariji.

Digital Garbage je pre svega slika Sjedinjenih Američkih Država danas, mada to se u velikoj meri može preneti na celu zapadnu civilizaciju. Armovi stihovi gađaju pohlepu, koju moderno neoliberalo društvo smatra vrlinom, sve više otvorenog i glorifikovanog nasilja, licemerstvo i nepoštenje među političarima (oni ciljaju američke političare, ali da li uopšte postoje razlike među političarima igde u svetu).

Svih 11 pesama karakterišu odlični, prepoznatljivi gitarski rifovi i grmlajvina ritam sekcije. Album otvara „Nerve Attack“ na kojoj Mudhoney sirovije i oštrije nego ikad u poslednjoj deceniji.  „Paranoid Core“  cilja na publicitet i buku koju mediji stvaraju dajući na značaju popuno nebitnim pojavama, skrećući pri tome pogled javnosti sa onih bitnih i važnih.

Stihovi „/ When I kill myself live / I got so many likes / Go on give it a try / Kill yourself live /" u pesmi „Kill Yourself Live“ jasno govori o negativnom uticaju socijalnim mrežama, i opšte pristutnom željom za pet minuta slave. „Please Mr. Gunman“  nosi malo prizvuk ranih The Stooges, dok  je naslov dovoljan da se ukapira da je tema pesma svo ono nasilje izazvano vatrenim oružjem u SAD poslednjih godina.

Problem sve većeg uništavanja planete i potpuno ignorisanje tog problema je tema koja je dosta pristuna u stihovima ovog albuma. Čista pohlepa koja služi kao opravdanje za uništavanje planete u  „Prosperity Gospel“  a zatim i sve očiglednija sudbina čovečanstva u stihovima „/ Don't worry your head / The Earth will see peace / The world won't end / Because we will be / Replaced by nothing / In the next mass extinction“ pesme „Next Mass Extinction“. I naravno kad govorite o pohlepi, licemerstvu ne može te zaobići ni crkvu i religiju, pa je Arm i ove teme potkačio u „21st Century Pharisees“ i najlaganijoj pesmi na albumu „Messiah's Lament“

Digital Garbage“ je protest iskazan oštrim stihovima, sirovom garažnim zvukom i pank stavom. Mudhoney su svojim stvaralaštvom tokom godina u potpunosti zaslužili svako poštovanje ljubitelja muzike, a činjenica da i dalje stvaraju muziku sa nesmanjenim žarom i energijom je samo još jedna od mnogi stvari zbog koje zaslužuju naklon do poda.

Preporuka

share

share