The Love Witch [2016]
Savršeno izbalansiran odnos melodrame i satire, u koloritnom okruženju kičastih restorana i vila, na narativnim temeljima noir krimića iz sedamdesetih, nešto je što bi trebalo da zaintrigira svakog iole odvažnijeg filmofila željnog prijatnih vizuelnih iskustva. The Love Witch, Ane Biler (Anna Biller), predstavlja moderan horor u retro šik pakovanju.
Ana Biler svoju dramu baštini na temeljina simplifikovanih narodnih umotvorina: “According to the experts, men are very fragile”, ili „Ako je verovati ekspertima, muškarci su vrlo ranjivi.“ Da ne upotrebimo teže reči.
I zaista, junakinja priče „zla“ veštica koristi što svoje napitke, što svoju fatalnu i primamljivu pojavu, ne bi li privukla muškarce, beskompromisna u potrazi za „ljubavlju“ i onim pravim.
Naravno, Bilerova maksimalno palpično estetizuje dijaloge i zaplet, potpuno savršeno u skladu sa kičastim okruženjem ružičastih i pastelnih prostorija. Crvene haljine, starinska odela, oldsmobili, snimani 35mm kamerom, svakao podsećaju na Hamerove horore iz pedesetih i šezdesetih.
I kao da Bilerovoj sav taj glamur i ekstravagancija nisu bili dovoljni, ona priču dodatnoj začinjuje renesansnim teatrom koji obigrava u obližnjoj šumi, sa srednjevekovnim maskama i kostimima uz pesmice praćene lirama i lautama.
Uz ovakav vizuelni šok čini se da je priča u drugom planu i da ima sekundarnu ulogu, međutim, Bilerova nije samo režiser, već i autor, i njena doslednost da priču zaokruži uprkos savršeno upakovanom koloritu i mogućnosti da se iz zapleta izvuče praveći kompromise sa gledaocima, za svaku je pohvalu.
