The Florida Project [2017]
Florida Project je fragmentarna melodramatična saga satkana od fluidnih skica iz svakodnevnog života ljudi, koji svoje dane na zemlji odbrojavaju u jeftinim motelima na periferiji velikih turističkih centara.
Fasadno šarenilo jeftinih smeštajnih kapaciteta na periferiji Orlanda suštinski ništa nije drugačije od brazilskih favela na obodima Rija ili Sao Paola, i kao i ono u Brazilu krije potresne životne priče na ivici bizarnosti. I to je samo početna premisa koja esenciono sažima delo Šona Bejkera (Sean Baker).
Florida Project poseduje onu finu emotivnu crtu, i jedinstveni užitak koji nam pružaju priče o naivnosti detinjstva i prividnoj lepoti odrastanja u surovoj sredini. Da li je to Los Olvidados, da li je to 400 Blows, ili Pixote, potpuno je nebitno... bitan je taj jedinstveni osećaj koji autori prenose na gledaoce, i način na koji se pokretne slike prenose na univerzalni kolektivni osećaj pokopan u memoriji subjekta. To je nešto što gotovo svaki čovek poseduje, i to je karta na koju igraju autori dok pripovedaju potresne priče o deci.
Znao je to da čini Bunjuel, znali su to Trifo i Babenko, a taj zadatak je u potpunosti ispunio i Šon Bejker.
I dok teku prve scene filma u kojima pratimo malo bezobrazne klince od nekih 5, 6 godina kako se vandalski ponašaju prema okruženju, za trenutak stajemo na stranu starijih koji pokušavaju da vaspostave svoj autoritet učeći ih kako moraju da poštuju određena nepisana pravila.
Međutim, kako vreme ide, mi sve više shvatamo kako su deca zapravo samo žrtve okruženja u kome žive, i kako su zapravo stariji oni koji bi trebalo da snose breme krivice. Ali, to nikako ne znači da je slika crno-bela.
I to je osnovni kvalitet ovogo maestralnog ostvarenja. Niti je Hali (Bria Viniate) užasna mlada majka (ona čini najbolje iz njene perspektive nesnađenog roditelja), niti je Bobi (William Defoe) savršen menadžer hotela. Svi oni zajedno tvore nesnosnu tempiranu bombu, koju raspaljuje život u tesnim smeštajnim kapacitetima satkanih od jeftinih materijala i tankih zidova.
Florida Project savršeno uspeva u nameri da bude neizvestan, povremeno neprijatan i bizaran, da nas iznenadi na trenutke, da nas nasmeje ili rasplače, ali nijednog sekunda nije dosadan, naporan, i u krajnjoj instanci uspeva u onome što je osnovi zadatak kvalitetne drame, a to je da tera na razmišljanje i preispitivanje stavova o životu i okruženju u kome živimo.