England Is Mine [2017]
England Is Mine je simpatična priča o odrastanju u Mančesteru poznih sedamdesetih godina, međutim, priča bi bila svakako kvalitetnija da nad sobom nema auru specifične odgovornosti kakvu nameće biopic o rokenrol veličini zvanoj Stiven Patrik Morisi (Steven Patrick Morrissey), frontmenu legendarnih Smitsa (The Smiths).
Gledano iz perspektive mladog čoveka kome je teško da se adaptira na život u učmaloj i konzervativnoj palanci, čoveka čiji su idoli Oskar Vajld i Dejvid Bouvi, England Is Mine nam pruža sasvim pristojan uvid u život omladine u Mančesteru.
Međutim, očekivanja ljubitelja muzike, poezije i filma svakako su išla u pravcu razotkrivanja korena Morisijevog nihilizma, cinizma i specifičnog smisla za ironiju.
Da, imamo malo poezije, ali ona je tu samo da bi bacila trepćuće svetlašce na veličansteni opus talentovanog pesnika, i ni na koji način nije ubedljivo implementirana u glavni tok priče.
Umesto toga, autor Mark Gil (Mark Gill) više se bavi odnosima Morisija sa različitim prijateljicama, od školskih do koleginica sa posla, istražujući diskretno njegova rana seksualna opredeljenja. Ali, i tu Gil prilazi sa previše opreza i respekta prema Morisijevoj veličini, tako da gledaoci bivaju uskraćeni za odgovore na najkontroverznija pitanja.
Poseban segment filma posvećen je Morisijevom povlačenju u sobu, i njegovoj borbi sa antidepresivima, ali i taj deo filma je u senci glupavog posla u osiguravajućem društvu, i Morisijevoj navodnoj neprilagđenosti i želji da ostane autsajder i neshvaćeni genije.
Susreti sa Bilijem Dafijem (Billy Duffy) i Džonijem Marom (Johnny Marr) su takođe prisutni u filmu, ali nekako više kao statistička neminovnost nego li kao deo muzičke istorije koji nam šalje nekakvu poruku, ili nam makar daje neki uvid u to kako su se stvari dešavale.
I da nema odličnog performansa Džeka Loudena (Jack Lowden), ovaj film ne bi imao gotovo nekakvu vrednost, osim da smo eto konačno dobili biopic i o Morisiju, i to je nažalost citat koji bi savršeno išao uz trejer Gilovog ostvarenja.
