Grandma [2015]
Novi film reditelja po imenu Paul Weitz, žanrovski smešten u komedije ali sa svim elementima moderne drame. Paul Weitz, odranije poznat po režiji (i scenariju) filmova kao što su About A Boy, In Good Company, Down To Earth i serijalu Mozart in the Jungle, za film Grandma (Baka) se pojavljuje u dvostrukoj ulozi - kao scenarista i reditelj.
Ovaj put, njegov izbor za glavnu glumicu je pao na maestralnu Lily Tomlin, koja iza sebe ima filmove koje je radila sa Robert Altmanom (Nashville … ), David Russellom (I Heart Huckabees…) i Carl Reinerom (All of Me). Kombinacija nije mogla biti bolja i nema perfektnijeg izbora od Tomlin za ulogu promućurne, prgave, zabavne i potresne stare “gospođe”. Po nekoj mojoj proceni, ova uloga će ozbiljno konkurisati za nagradu akademije i sl. Retko dobro napisana uloga, retko dobra gluma.
Elle Reid, akademika i poetu koga igra Lily Tomlin, upoznajemo na početku filma kako pati zbog smrti njene dugogodišnje partnerke. Situacija je vrlo vešto prikazana kroz raskid sa sadašnjom partnerkom sa kojom je tek par meseci i koju odbacuje kao nebitno pače papira, kao neželjenu poemu koju je pokušala da napiše.
Iskrena preko svake mere, često teška i do hiljadu tona, u sebi nosi gorčinu ali ujedno i toplinu i osećajnost. Odmah u startu se susrećemo sa retkim talentom glumice da u kratkim rezovima iskaže čitav spektar emocija. Zaplet počinje kada Elle u svom tugovanju prekine unuka Sage koja joj se zatekne pred vratima.
Mlada devojka sa koledža je u problemu da nađe novac kako bi abortirala. Njen momak je ispalio a u strahu je od svoje majke i ne sme joj tražiti novac. Elle, iako nema novca i ne želi da se sretne sa svojom ćerkom od koje se udaljila svetlosnim godinama, kreće u pohod kako bi pomogla svojoj unuki i na tom putu imaćemo prilike da vidimo poprečni presek njenog prošlog života i naravno, zvuči kao kliše, njene duhove prošlosti…
Neko će možda pomisliti da se u osnovi filma krije drama i problematika oko abortusa i odluka žene da prekine jedan život u začetku što bi otvorilo Pandorinu kutiju. Takođe, ovo nije ni film o sudaru generacija niti je LGBT ljubavna priča.
To su samo segmenti i mali sastavni delovi ovog real-life scenarija. Autor ovog dela, Paul Weitz je veoma vešt u opažanju detalja, posebno detalja vezanog za životne situacije i sve što okružuje njegovu heroinu Elle.
Iako neki delovi filma stoje u nagibu ka provaliji uobičajenog i već viđenog toliko puta u USA kinematografiji, odlična glumačka ekipa čini čuda u okviru zadatog scenarija i situacija čineći ovaj film zabavnim za gledanje. Takođe, trajanje filma od nešto ispod 90 minuta je krajnje zadovoljavajuće i verujte, uz Lily Tomlin neverovatno brzo prođe.
