Napoleon Dynamite [2004]
Evo jedne nezavisne priče koja preti da s godinama stekne kultni status. Džered Hes je 2004. godine sa budžetom od oko 400.000 dolara režirao indie coming-of-age komediju, koja baca potpuno drugačije svetlo na gikove, autsajdere i, uopšteno gledano, nepodobne persone.
Naime, Napoleon Dynamite nije klasična američka tinejdžerska komedija smeštena u neku tamo zavučenu zabit zaboravljenu od klasičnih centara moći. Mada, realno, tu malu utopiju o kapitalističkom snu gledamo od sedamdesetih na ovamo skoro pa svakodnevno... barem na velikom platnu.
Međutim, Hes ide dalje. Njegov Napoleon jeste gik, jeste društveni izopštenik, ali je i cinik, i čak je jedan od onih koji se ne povlači, već svoju osobenost i 'ludost' ponosno stavlja u centar sopstvene egzistencije i socijalizacije.
Njegovi sukobi na simpatičan i naivan kreću od disfunkcionalne porodice, u kojoj dominira blesava bakica, adrenalin džanki, navučen na trke bagijem po peščanim dinama. Ništa manje lud nije ni rođeni brat, koji sve svoje slobodno vreme provodi četujući sa osobama suprotnog pola, čije lice nikada nije video, provocirajući non-stop smešne fizičke obračune sa Napoleonom.
Međutim, prateći tragove kultnih filmova, Hes vrlo ozbiljno tretira priča, kombinujući satirične elemente sa fikcijom realnosti u onoj meri u kojoj to estetika savršenog narativnog balansiranja zahteva.
Napoleon Dynamite je taman onoliko zabavan i smešan koliko to zahteva moderna komedija, a njegov najveći kvalitet upravo leži u uspešnom izbegavanju klišea i opštih mesta, od kojih neizmerno boluje ovaj tako osetljiv žanr.
