Fleet Foxes - Crack-Up [2017]

Jun 22, 2017

Fleet Foxes

Crack-Up

Nonesuch / 2017

9.0

Vest da je početkom 2012. godine Josh Tilman napustio mesto bubnjara u Fleet Foxes iznenadila je mnoge ljubitelje muzike. Tillman je već iza sebe imao dosta solo albuma ali nikada nije ni bi blizu uspeha koji su postigli Fleet Foxes nakon dva objavljena albuma „Fleet Foxes“ (2008) i „Helplessness Blues“ (2011). Sredinom te godine Tillman se vratio na muzičku scenu kao Father John Misty i od tada objavi tri odlična albuma. Fleet Foxes i pre svega njihov frontmen Robin Pecknold su potpuno nestali sa muzičke scene. Pecknold se iz Sijetla preselio u Njujork kako bi završio studije na univerzitetu Columbia. Iako bend nikada nije zvanično stavio tačku na svoje postojanje, kako godinama nije nikakvih vesti o bilo kakvoj aktivnosti, delovalo je da će pauza možda biti na neodređeno vreme.

Prošle, 2016. godine, konačno je stigla vest da bend ponovo radi na novoj muzici. Fleet Foxes su sa svoja dva albuma, zajedno sa bendovima poput Grizzly Bear i Bon Iver nanovo redefinisali indie-folk muziku, i doneli joj momenat planetarne popularnosti, tako da je ova vest obradovala ljubitelje muzike širom sveta.

Nakon šest godina pauze Fleet Foxes se vraćaju na scenu svojim trećim albumom „Crack-Up“. Ako ste svih ovih godina pauze i čekanja priželjkivali novi album i nadali da će bend nastaviti na istom mestu na kome je stao sa „Helplessness Blues“ bili ste u zabludi.

„Crack-Up“ je najkompleksnije muzičko delo koje su Fleet Foxes stvorili. Na njemu nećete naći instant hitove poput pesama „Mykonos“ i „White Winter Hymnal“. Ovo je veoma zahtevan album, koji traži dosta vremena i pažnje pre nego što počne da se otkriva veličanstvena muzička scenografija koje je Pecknold zamislio. „Crack-Up“ i dalje poseduje sve kvalitete i momente koji su oslikavali Fleet Foxes. Fantastičan Pecknoldov vokal gradi predivne harmonije, kao i na prethodnim albumima, ali muzika koja se razvija oko vokalnih harmonija stvara jedan kompleksan muzički mozaik.

Već prva pesma „ I Am All That I Need / Arroyo Seco / Thumbprint Scar“ stvara prlično jasnu sliku ovom albumu. Kreće veoma tiho, da bi kasnije eksplodirala u prepoznatljiv zvuk sa prethodnih albuma. Sama pesma deluje kao da je izgrađena iz tri muzičke celine što na neki način naziv i nagoveštava. Česta promena dinamike je nešto što i dalje karakteriše pesme Fleet Foxes. Mandoline su zamenje gudačkim aranžmanima i klavijaturama.

Sledeće dve pesme "Cassius, –" i „– Naiads, Cassadies" stvaraju sličnu celinu, dok su same po sebi savršen zvučni kolaž klavirskih, gudačkih minijatura postavljenih iznad ritam sekcije i gitarskih melodija, dok „– Naiads, Cassadies" počinje jednom od najlepših vokalnih deonica koje je Pecknold otpevao.

Veličanstvena "Third of May / Ōdaigahara" kreće se kroz razne promene tempa, raspoloženja i instrumentalnih deonica, ali se svi momenti ove pesme savršeno uklapaju jedni u druge.

„Fool’s Errand” je tipična mid-tempo pesma koja ponajviše podseća na „Helplessness Blues“, dok je „If You Need To, Keep Time on Me“ umirujući koktel akustičnih gitara, klavira i besprekornih harmonija.

Album ne predstavlja samo kompleksno delo na muzičkom nivou. Sama nazivi pesama su inspirisani drugim kulturama, „Cassius, –" je ime iz starog Rima, „– Naiads, Cassadies“ je ime vodene nimfe iz grčke mitlogije, a obe ove pesme zajedno čine specifičnu odu muško – ženskim odnosima. Ōdaigahara je planinski vrh u Japanu, a u stvari govori o Pecknoldovom odnosu sa njegovim prijateljem i gitaristom Skylerom Skjelsetom , dok „Mearcstapa“ naziv je uzet iz epa o Beowulfu. Sam album je dobio naziv po istoimenoj kolekciji eseja američkog pisca F. Scott Fitzgeralda.

Na omotu albuma nalazi se „Eroded Sea Cliff at Tōjinbō, Early Winter, Fukui Prefecture'“ i poznato delo japanske umetničke fotografije, koje je 1960. godine usnimio Hiroshi Hamaya, poznati japanski fotograf.

„Crack-Up“ je veoma složeno muzičko delo, koje vas ne okupira na prvo slušanje poput prethodna dva albuma benda Fleet Foxes, ali je svakako delo grupe umetnika koji svojim stvaralaštvom pomeraju granice, na sličan način na koji su to uradili Radiohead svojim „OK Computer“. Ovo je veliki korak u karijeri benda, i jedan od albuma koji će obeležiti ovu godinu i muzičku eru, i učvrstiti Fleet Foxes na poziciji jednog od najoriginalnijih i najinteresantnijih bendova današnjice.