Hurray For The Riff Raff
The Navigator
ATO Records / 2017
8.4
8

Alynda Segarra, kreativna snaga koja stoji iza benda Hurray For The Riff Raff, sa svojih sedamnaest godina, sa bendžom u rukama, putovala je širom Amerike poput skitnica iz 30ih godina prošlog veka. To znači da je uskakala u vagone teretnih vozova, što je i danas veoma popularan način putovanja za mnoge ulične muzičare širom Sjedinjenih Američkih Država. Život modernog trubadura, iskustvo druženja sa uličnim umetnicima čija muzika  nastaje iz samih korena američkog folka i amerikane, vreme povedeno u sviranju na ulici, svakako su uticali na stvaranje njenog prepoznatljivog  muzičkog stila. Nešto više od decenije nakon ovog perioda, Segarra je sa svojim bendom upravo objavila šesti album u karijeri. Prva dva albuma “It Don't Mean I Don't Love You” (2008) i “Young Blood Blues” (2009) objavljena su samo kao izdanja, zatim “Look Out Mama” (2012) i “My Dearest Darkest Neighbor” (2013), album obrada koji je u početku bio dostupan samo kao nagrada donatorima u Kickstarter kampanji za snimanje albuma “Look Out Mama”. 2014. godine, objavljuje album “Small Town Heroes” za veoma ozbiljnu izdavačku kuću ATO Records, koji joj konačno donosi i veoma pozitivno priznanje kritike kao i komercijalni uspeh.

Šesti album “The Navigator” čini značajan pomak u njenom zvuku, i njeno približavanje portorikanskim korenima i detinjstvu provedenom u Bruklinu u imigrantskoj porodici. Album je neka vrsta intimne ispovesti izmišljene osobe, Navite Milagros Negrón, i zamišljen je kao mjuzikl u dva čina. Prvi povezuje ovu umetnicu sa tradicijom, kako njene sadašnje domovine, tako i domovine njenih roditelja Portorikom, dok je drugi deo albuma vizija distropijske budućnosti u kojoj gentrifikacija, asimilacija i segragacija uništavaju jedinstvenu kulturu i društvo.

Na prehodnim albumima Segarra se uglavnom držala folk/country/blues motiva. “The Navigator” je odličan koktel njenog prepoznatljivog muzičkog izraza, obogaćen  elementima salse, portorikanske bombe ili son cubane, koji su u pesmama dozirani na gotovo savršen način, tako da muzika nikada ne odstupa previše od folk, country ili rock’n’roll strukture, i kao takav predstavlja pravi primer bogatstva koje nudi jedno multikultularno društvo.

Album otvara „Entrance“, sa doo-wap pevačima i zvukovima grada u pozadini, predstavlja početak muzičkog pripovedanja, i sa poslednjom pesmom „Finale“ stvara neku vrstu okvira u kome možete jasnije sagledati ovaj album kao jedinstvenu celinu a ne samo skup pojedinačnih pesama.  „The Navigator“ plovi kroz razne žanrove, tu je „Living in the City“, sa pomalo Velvet Underground prizvukom,  zatim odlična postpunk „Hungry Ghost“, country balada „Nothing’s Going To Change The Girl“, i „Rican Beach“ začinjena vrelim karipskim ritmovima, ili veoma politički obojena „Pa’lante“ sa usemplovanim glasom portorikanskog pesnika Pedra Pietria.

Ovaj album doneo je i promenu u samoj postavi, sada su tu odlični gitarista Jordan Hyde, kao i perkucionista Juan-Carlos Chaurand i bubnjar Gregory Rogove, čiji su ritmovi držali energiju ovog albuma i u njegovim najintimnijim trenucima. Produkciju je radila sama Segarra uz koprodukciju sa Paul Butlerom (Michael Kiwanuka – Love & Hate). „The Navigator“ je veoma ozbiljan korak napred u karijeri Alynde Segarre i njenog benda Hurray For The Riff Raff, i jasan pokazatelj da još mnogo dobre muzike možemo očekivati u budućnosti ove umetnice.