Big Little Lies [2017]
David E. Kelley u svom rezimeu ima neke od najvećih televizijskih hitova u poslednjih 30 godina. Karijeru je počeo u veoma popularnoj tv seriji 80ih „LA Law“, zatim tinejdžerskoj „Dougie Houser M.D“ , da bi tokom 90ih i u prvoj deceniji novog milenijuma stajao iza tv serija „Chichago Hope“, „Ally McBeal“, „The Practise“, „Boston Legal“ , poslednjem projektu Robina Williamsa „The Crazy Ones“, i prošlogodišnje „Goliath“.
Njegov najnoviji projekat gde je bio u ulozi kreatora i scenariste je mini-serija „Big Little Lies“ u produkciji HBO kanala, zasnovana na istoimenom romanu australijske spisateljice Liene Moriarty, koja je, uzgred bila i izvršni producent. HBO je već imao veoma uspeha sa svojim tv serijama u kojima se pojavljuju velike filmske zvezde, poput „True Detectiv“ ili „Westworld“, pa i „Big Little Lies“ ima glumačku ekipu poput najvećeg holivudskog blockbustera. U glavnim ulogama su megazvezde poput Nicloe Kidman, Reese Withespoon, zatim veoma perspektivne mlade glumice Shailene Woodley i Zoe Kravitz, kao i Adama Scotta, Alexandera Skarsgarda i Lauru Dern. Svih sedam epizoda režirao je kanadski režiser Jean-Marc Vallée (Dallas Buyers Club, Wild).
„Big Little Lies“ je mračna komedija koja počinje ubistvom, ali vam na samom početku ne otkrivaju čijem već kroz sedam epizoda lagano pripovedaju o svim događajima koji su doveli do tog kobnog trenutka. U fokusu priče je grupa žena od kojih je većina po zanimanju „domaćica“, u prelepom, idiličnom i progresivnom kalifornijskom gradiću Montereyu. Na prvi pogled je sve savršeno, prelepi pejzaži, prelepe kuće sa pogledom na dugačke plaže i okean. Glavne junakinje svoj dan provode tako što odvezu decu u školu, nađu se na kafi u obližnjem kafiču, idu na jogu, rade neke „društveno korisne aktivnosti“ vezane za dobrobit zajednice kako bi prekratile vreme do kraja školskog dana. Ali veoma brzo postaje jasno da stvari nisu tako savršene kao što deluje, i da je „Big Little Lies“ u osnovi satira modernog, progresivnog društva u kome je potrebna samo jedna mala varnica u vidu dečije svađe, kako bi naveliko uzdrmala masku političke korektnosti i civilizovanosti i otkrila jednu mnogo realniju, ružniju , i poptuno normalnu sliku ljudske prirode, satkanu od ljubomore, zavisti, nasilja.
Iako na prvi pogled može delovati da se radnja kreće presporo, u stvari Valee na svoj veoma fluidan način propoveda priču o životu svojih glavnih likova, često naglašavajući kontrast prelepepog okruženja sa nesavršenošću ljudske prirode, koja ni u gotovo idealnim uslovima, ne uspeva da pronađe načina za ispunjen i srećan život . Povremeno vidimo scene iz policijske stanice u kojima sporedni akteri ove priče daju svoje komentare na glavne likove što samo još više ističe licemernu crtu pripadnika modernog društva. Previše zaštitnički stav roditelja prema deci u modernom društvu je još jedna od tema koja se provlači kroz ovu priču. Videćemo apsurdne razloge za želju roditelja da sedmogodišnjem detetu obezbede psihijatra, pa čak i daju mu lekove u cilju preterane brige za njihov mentalni razvoj; videćemo kako decu, ne obazorući se na njihove želje, koriste za razračunavanje sa svojim suparnicima u zajednici, tako da veoma brzo stičete utisak da su deca jedina normalna u celoj priči.
Reese Witherspoon briljira u ulozi Madeline, jedne od onh „svezanjučih“ i „nepogešivih“ mama, ona uvek zna pravi odgovor na sve, i uvek ima vremena za sve, dok ta fasada ne počinje da se urušava i otkriva potpuno drugačiju stvarnost. Witherspoon apsolutno dominira svakom scenom u kojoj se nalazi. Nicol Kidman jednako briljira u ulozi Celeste, žene koja za okolinu ima savršen život, predivnu decu i zgodnog bogatog muža (Alexander Skarsgard) koji je usput i nasilnik. Iako se na sve načine bori da opravda postupke svog muža i nanovo nalazi razloge zbog kojih treba da ostane sa njim, ona je kao tempirana bomba koja polako otkucava do eksplozije. Sa druge strane, lik Jane (Woodely) je slomljena osoba od samog početka, ona je žrtva silovanje iz kojeg je dobila svog sina. Životi glavnih likova se isprepletaju do kulminacije u zadnjih nekoliko minuta poslednje epizode, kada sazanjemo ko je žrtva , i kako je to toga došlo. Valee je te tragične trenutke prikazao kratkim i prilično nejasnim scenama, želeći time da dočara adrenalin i konfuziju koja vlada u takvim napetim trenucima. Donekle je postigao taj efekat, ali lično sam morao da se poslužim internetom kako bi mi neke stvari bile jasnije, jer knjigu nisam pročitao, a time se dodatno objašnjavaju postupci nekih aktera u kobnom trenutku.
Izbor muzike je još jedan od veoma dobrih aspekata ove mini-serije, počev od predivne pesme Michaela Kiwanuke „Cold Little Hearts“ u uvodnoj špici , pa preko muzike koju na svom plejeru sluša sedmogodišnja čerka Medeline ( koja za tako malo dete ima fantastičan muzički ukus ), a tu možemo čuti Charlesa Bradleya, Elvisa Presleya, Davida Bowiea. Uopšte, muziku koju možemo da slušamo diktira muzičku ukus glavnih likova.
„Big Little Lies“ bi se mogao posmatrati kao jedan sedmočasovni film, mnogo je činilaca koji odgovaraju jednom pristojnom holivudskom blockbusteru, odlična glumačka ekipa, produkcija, režija. Iako je serija postigla zapažen uspeh, ne očekuje se njen nastavak, pre svega zato što ne postoji knjiga koja je nastavak one koja je poslužila kao inspiracija za ovi tv seriju, mada to nije nešto što je do sada sprečavalo razne tv mreže u snimanju potpuno nepotrebnih nastavaka nekih popluarnih tv serija.
