Finding Vivian Maier [2013]
Retko kada je konkurencija za Oskara iz oblasti dokumetarnog filma bila tako jaka kao 2014. Tada je pobedio Citizenfour, ali dva filma, moje je skromno mišljenje, izdvojiće se kao neverovatna celuloidna dostignuća u godinama koje dolaze: prvi film je Vendersov The Salt of the Earth, o čuvenom brazilskom fotografu Sebastijau Salgadu, a drugi film, naizgled slične tematike, pa ipak jednako različit u svojoj narativnoj srži Malufov Finding Vivian Maier.
Ono što kreće kao uobičajena aukcijska kupovina kutije neiskorišćenih negativa, teških par stotina dolara, za njegovog vlasnika, fanatičnog opsesivca Džona Malufa, završiće se kao otkriće neverovatnog talenta, osobe misteriozne prošlosti, neuobičajenog izgleda i čudnog karaktera. Da stvar bude još neverovatnija, ta osoba je čitav život provela radeći kao DADILJA, a istorija će je zahvaljujući upravo Malufu, zapamtiti kao umetnicu, fotografa i hroničara vremena, rame uz rame sa recimo Dajan Arbus. Njeno ime je Vivijan Majer.
Priča o Vivijan Majer razmotava klupko o osobama koje svet za života nikada nije upoznao, a njihov talenat i zaostavština po značaju prevazilaze epohu i okruženje u kome su obitavali. Majer je na neverovatan način, najčešće pomoću svog aparata, slikajući ljude i pojave na ulicama (pre svega Čikaga) uhvatila esencionu nit ljudske duše, jer su je pre svega zanimale neobične pojave, kreature i događaji. Na taj način je i vrlo često pokazivala ogromnu dozu hrabrosti i odvažnosti, a to je nešto što vrlo često nedostaje današnjim fotografima amaterima.
To što je bila dadilja nije je sprečavalo da se učauri u dokolici ispijanja kafe u dvorištima okrunjenim travnjacima svojih uglavnom bogatih poslodavaca. Ne, upravo taj posao ju je motivisao na konstantno kretanje i fanatičan rad. Šetajući gradom ili predgrađima, Vivijan Majer je non stop snimala i slikala, i ostavila ogromnu zaostavštinu na koju će, igrom slučaja, jedan sličan njoj naići.
Ono što se ovde ne vidi, a na šta valja ukazati, jeste jedna druga vrsta posvećenosti. Zahvaljujući ljudima kao što je Džon Maluf (John Maloof), široki umetnički krugovi danas veličaju delo i rad Vivijan Majer. Međutim, ovo je velika pobeda današnjeg čoveka. U vremenima kada se brzo živi, kada se preko umetničkih dela prelazi brzinom svetlosti, treptajem oka, kada ljude mrzi da odslušaju video klip, preslušaju ceo album, ili pogledaju film duži od sat i po, posao koji je Maluf odradio je od epohalnog značaja za svetsku kulturnu i umetničku baštinu, i ekvivalentan je činu velikog Maksa Broda.
Pronaći Vivijan Majer je veliki film u umetničkom, kulturnom i istorijskom smislu, a esencijalan je poduhvat za formu dokumentarnog filma, i obavezna je lektira za ljubitelje monumentalnih kinematografskih dostignuća.
