No Man's Sky: Korak u beskrajni univerzum
Jedna najlepših uspomena na detinjstvo vezuju me za leta provedena na selu. Dana bih provodio jurcajući po šumi i pentrajući se po drveću, ali ipak, veče mi je bilo omiljeno doba dana. Ležao bih na livadi i zadivljeno gledao u nebo prepuno zvezda, daleko više nego što se moglo videti u gradu. Pokušavao da zamislim veličinu svemira i kakve sve fantastične tajne i čudesne civilizacije postoje u beskrajnom univerzumu. Na kraju bih otišao na spavanje sa teskobom oko srca, jer iako nisam imao ni dvocifren broj godina, bilo mi je jasno da u toku svog života neću moći da saznam ni jednu od tih tajni, i da je čovečanstvo još uvek veoma daleko od svemira kao konačne granice.
Sada, kada znamo da postoji ogroman broj planeta samo širom naše galaksije, a čovek je još uvek veoma daleko od mogućnosti putovanja među zvezdama, svako ko je ikada maštao o dalekim svetovima i tajnama svemira, možda je dobio „next best thing“ u vidu kompjuterske igre „No Man’s Sky“.
„No Man’s Sky“ je pre sveda fantastično tehničko dostignuće, posebno ako se uzme u obzir da iza njega stoji jedan mali britanski indie studio Hallo Games. U ovoj kompjuterskoj simulaciji, i smatram da je to prikladniji naziv od igra, imaće te priliku da posetite 18 kvintiliona planeta ili tačnije 18,446,744,073,709,551,616 za šta bi jednom čoveku trebalo 5 milijardi godina gameplaya. Sve ove planete su proceduralno generisane, što znači da su šanse da naiđete na dve potpuno iste planete gotovo nemoguće. Ovo ipak ne znači da neće biti sličnih planeta, jer ipak sastavni delovi od kojih se kreiraju planete, flora i fauna na njima su ograničeni, tako da ćete pre ili kasnije imati utisak već viđenog.
Krećete na nekoj nasumično odabranoj planeti, gde morate da prikupite resurse, koji leže naokolo, napravite potrebne delove, popravite brod, napunite ga gorivom i krenete dalje u istraživanje. Odatle možete ići kroz igru kako želite, igra od vas ništa ne očekuje, niti vam diktira tempo i način na koji trebate da igrate. Sve je u potpunosti na vama. Neće biti gomile karakondžula, terorista ili kriminalaca koje trebate da upucate, povremeno možete upasti u dogfight sa nekim svemirskim piratom, nećete imati neki kvest u kome ste izabrani heroj i trebate da spasite svet od iskonskog zla, tako da ako nešto od pomenutog očekujete u u ovoj igri, nemojte ni da počinjete.
Skoro da nikakvih kvestova ovde nema, imate mogućnost da na samom početku prihvatite da pratite neki niz nekih zadataka koji bi vas na kraju trebao dovesti do centra galaksije. Ali to na kraju i nisu kvestovi, već na neki način pomoć pri igranju, jer igra je toliko velika da se lako možete zagubiti.
Na planeti možete da sletite gde god želite, izađete iz broda i šetate kuda želite, koje su u realnoj veličini, pa ona zamislite samo koliko je to veliko prostranstvo. Mestimično, nailazićete na neke baze i skloništa gde ćete moći da pronađete poneku korisnu stvar ili da nađete šemu za neko tehničko unapređenje, opreme, skafandera ili broda. Ponekad u toj bazi možete naići na nekog vanzemaljca koji će vam se obratiti svojim jezikom, koji u početku nećete razumeti ni reč, ali na osnovu opisa njegove gestakulacije možete da zaključite koji je najbolji način da nastavite konverzaciju sa dotičnim. Širom planeta nailazićete na monolite i statue koje je očigledno ostavila neka napredna, iščezla civilizacija i na tim mestima možete naučiti reči jezika civilizacije koja živi u tom delu svemira radi lakše komunikacije sa njima. U nekim od baza imaćete mogučnost da trgujete ili direktno sa nekim od pilota brodova koji su u tom trenutku u bazi ili sa nekom galaktičkom koorporacijom.
Na planetama neće biti neprijatelja, osim po neke agresivnije živuljke i sentinela, letećih robota, koje je verovatno ostavila ista civilizacija koja je postavila i monolite i ćiji je jedini zadatak da zaštiti planetu njen živi svet i resurse. Tako da ako želite da se ponašate kao tipičan zemljanin, i bahato utamanjujete sve što mrda i uništavate sve što poželite nećete daleko dogurati. Eh da su nama na zemlji samo ovakvi sentineli.
Većina planeta biće potpuno jalove, što je i normalno, ili s veoma minimalnom florom. Ali biće i onih koje će biti prepune najraznoraznijeg života. Vaš zadatak može biti da katalogizujete sve što pronađete na planeti i uploadujete u galaktičku bazu, za šta ćete dobiti novčanu kompenzaciju. Ovo možete raditi i u online i offline verziji, a u slučaju online verzije, sve što budete prvi otkrili i uploadovali, svaki sledeći igrač koji naleti na vašu planetu znaće da ste je vi otkrili. Planetama, flori i fauni možete dati ime koje želite.
Ova igra je na neki način podelila igrače. Postoje oni koji su bez rezervi oduševljeni, a sa druge su oni koji tvrde da ništa ne valja. Postoje mnogi aspekti koje bi mogli popraviti, kao što su teksture koje nisu baš detaljane, kao i repetativnost flore i faune, ili nedostatak sadržaja (tj. raznih kvestova i storylinea), spisak ovakvih želja među igračima je prilično dugačak. Na ovu igru treba gledati samo kao na prvi korak, koji otvara potpuno nove puteve kojim bi se mogao kretati razvoj video igara i to je verovatno i najveći značaj i dostignuće „No Man’s Sky“. Ako ste ikada kao dete maštali o dalekom svemiru i ako su vam život i godine ostavile bar malo od te mašte, ako želite da bar na malo pobegnete u dubine svemira i istražujete njegove tajne na način i brzinom koja vama odgovara i uz to slušate odličan soundtrack za igru koji je komponovao britanski post rock band 65daysofstatic, onda je moja preporuka da probate. Svaki utisak o igri je potpuno individualna stvar.
