Satyricon - Live at Opera [2015]
Album koji je na mene ostavio najjači utisak u protekloj godini delo je norveškog black metal sastava Satytiricon, a naziv albuma je Live At Opera. U pitanju je prvi koncertni album ovog benda, a u samom nazivu albuma date su, pored toga da je u pitanju live album, naznake za dve stvari. Najpre, iz naziva se vidi da je mesto gde je održan koncert, i na kome je sniman album, opera, a zatim da i sam album ima određene veze sa muzikom koja se obično izvodi u operi, sa klasičnom muzikom. Live At Opera je snimljen u Nacionalnoj operi Norveške u Oslu, septembra 2013. godine, a album je objavljen početkom maja prošle godine. Zajedno sa live albumom objavljeno je i DVD izdanje sa ovog koncerta. Ono što ovaj live album izdvaja od drugih je to što je na istom zabeležen koncert na kome je Satytiricon napravio uspešan eksperiment kombinujući black metal muziku sa klasičnom muzikom, u čemu je bendu pomogao mešoviti hor Norveške nacionalne opere. Razlog zbog čega želim da predstavim ovaj album, bez obzira što je prošlo skoro godinu dana od njegovog objavljivanja i što je zbog proteka vremena isti donekle izgubio na aktuelnosti, je to što je Live At Opera pravo umetničko remek-delo koje nikog ne može da ostavi ravnodušnim.
Za mene je bliskost heavy metal muzike sa klasičnom muzikom oduvek bila očigledna. U heavy metal muzici kao i u klasičnoj muzici melodije su uglavnom depresivne, mračne, aludiraju na prolaznost života. Usudio bih se reći da je heavy metal savremeni vid klasične, odnosno umetničke muzike. Zbog kompatibilnosti ove dve oblasti muzike, počev od Metallice i legendarnog albuma “ S&M”, heavy metal bendovi su ponekad pravili zanimljive iskorake, svirajući svoje pesme sa orkestrima klasične muzike. Pritom je bilo zaista uspešnih nastupa, poput već pomenutog koncerta Metallice, ali I potpunih promašaja kao što je nastup grupe Paradise Lost koji je zabeležen na albumu Symphony For The Lost iz 2015. godine.
Satyricon svoju muziku nije želeo da obogati na napred opisan način, uz učešće filharmonije, već je pažljivo osmišljen live nastup benda sa horom nacionalne opere zemlje iz koje ovaj bend dolazi. Učešće hora nije bilo simbolično, već naprotiv. Horske deonice su znatno doprinele bogatstvu aranžmana pesama, kao i stvaranju posebne mračne, na momente horor, atmosfere, dajući muzici Satyricona dodatnu, višu umetničku dimenziju. U pojedinim momentima, hor preuzima vodeću ulogu, naročito prilikom uvoda u pesmama i u sporijim deonicama pesama ove grupe. Impresionira koliko je nastup hora detaljno osmišljen. U svakoj pesmi horske deonice su upravo tamo gde bi trebalo da budu, a intenzitet pevanja je prillagođen aranžmanu svake pesme, tiši gde treba da bude tiši, a glasniji gde treba da bude takav. Ovakvim učešćem hora kvalitet pesama je značajno unapređen, tako da nema praznog hoda niti u jednoj pesmi.
Na koncertu su odsvirane sve najznačajnije pesme ovog benda iz novijeg perioda rada, uglavnom sa poslednja tri njihova albuma Now, Diabolical iz 2006. godine, The Age of Nero iz 2008. godine i Satyricon iz 2013. godine. Koncert je počeo pesmom "Voice Of Shadows" sa poslednjeg albuma ovog benda, a zatim su odsvirane pesme "Now, Diabolical", "Our World, It Rumbles Tonight”, "Nocturnal Flare", "Die By My Hand", "Den Siste", "The Infinity Of Time And Space", “To The Mountains", “ The Pentagram Burns” i "K.I.N.G.". U svakoj od navedenih pesama učešće hora je doprinelo ujednjačavanju atmosfere i kvaliteta pesama sa ova tri trazličita albuma. Ipak, u pesmama "Repined Bastard Nation", "Tro Og Kraft", "Phoenix" i "Mother North" kombinacija black metal muzike i horskog pevanja dala je posebno moćan rezultat, prezentujući svu lepotu uspešnog kombinovanja ova dva naizgled različita, ali jednako grandiozna muzička sveta. Treba istaći da je i na koncertu, kao i na studijskom albumu, u pesmi "Phoenix" gostovao Sivert Hejem (Sivert Høyem), bivši pevač rock benda Madrugada, a njegov nastup je, uz izvođenje pesme "Mother North", bio centralni deo, vrhunac, samog koncerta.
Produkcija ovakvog jednog koncerta, a kasnije i albuma, zahtevala je veliku stručnost i verovatno predstavljala veliki izazov za samog producenta. Naime, trebalo je uklopiti agresivnu gitarsku muziku grupe Satyricon i horsko pevanje, te omogućiti da gledaoci, odnosno slušaoci, dožive energičnu fuziju koja se dobija njihovim zajedničkim nastupom. Producent je ovaj zadatak besprekorno odradio. Zvuk je savršen, produkcija gitara i bubnjeva je tipična za Satyricon, a horsko pevanje se čuje na nivou koji je potreban, ne umanjujući niti u jednom trenutku energičan nastup samog benda.
Veliki broj black metal bendova dolazi iz Norveške, poput bendova Immortal, Burzum, Emperor, Enslaved, Gorgoroth, Dimmu Borgir, Postum, tako da su ovi bendovi napravili pravi black metal pokret, a Norveška škola black metala je postala prepoznatljiva svuda u svetu. Satyricon nije samo jedan od bendova norveške black metal scene, već je možda njihov najznačajniji predstavnik. Bend postoji od 1991. godine, a do sada ima izdatih osam studijskih albuma. Sa albumom Live At Opera bend je doživeo vrhunac u svom dosadašnjem radu.
Nakon prvog slušanja ovog live albuma imao sam unutrašnju potrebu da reagujem onako kako obično reaguju posetioci pozorišta ili opere nakon uspešne predstave, da ustanem I aplaudiram. Jer savršeno umetničko delo, kakav je ovaj album, upravo zaslužuje dugačak i frenetičan aplauz.
