GistroFM: Can't Forget the Time
To što se slika ovog drveta ne nalazi prvi put na ovom mestu samo govori o tome koliko mi je ono važno. Ono ima veze sa mojom prošlošću i mojom sadašnjošću. Konkretno ove decembarske nedelje to drvo predstavlja sve ono što je moje, sve ono što me čini da pravim i ispravljam greške, da budem pametan, glup, rešen, srećan i razočaran. Svi ti sunčani dani na putu negde po Vojvodini, sve one krivine na Fruškoj gori i svi oni salaši u kojima ne možete pronaći slobodan sto u nedelju, imaju veze sa ovom velikom šumadijskom krošnjom. Svi ljudi koji su mi ikada značili nešto u životu bili su sa mnom kraj ovog drveta – neki fizički, neki u mojoj glavi.
Kao što u ovoj današnjoj Gistro FM epizodi postoji ta jedna pesma bez koje ja ne bih postojao, tako nisam siguran ni da bi bilo mene bez ovog drveta. Nekad mi se čini da sam povezan sa njim kao E.T. sa onim cvetom. Ako nekad prođete ovim putićem i vidite da ga nema, da su ga isekli kako bi napravili crkvu ili tržni centar, budite sigurni da tad neće biti ni mene. Mada sav ovaj sitniš koji mi zvecka po džepovima uložio bih na to da će me drvo nadživeti, jer ono ne zna nijedan način kako da naudi samom sebi. Ali za sad smo još uvek tu. Iz nekog razloga danas mi je jako potrebno sve ono što je moje – od drveta, krivudavog putića, moje terase i mojih ljudi, sve do one muzike koja je više moja nego što pripada njihovim autorima. Današnji Gistro FM je prepun baš takvih pesama.
Kraj je godine i svi najlepši albumi su već objavljeni. Zato ove nedelje imamo samo dva nova albuma. Iako ih je tek par, toliko su lepi da vrede više od mnogih drugih. Jedan je snimila grupa Saint Etienne i on je poprilično netipičan za ove engleske veterane plesnog popa. Zove se The Night i kao što mu ime kaže, stvoren je za noćni mir. Pesme su na pola puta između ambijentalne muzike i tihog, setnog noćnog popa. Drugi novitet je povratnički album engleskog gitariste Džejmsa Blekšoua. On je na svojoj dvanaestožičanoj gitari oduvek savršeno spajao Nika Drejka, Džona Fehija, Vilijama Tajlera, Džona Martina i Lubomira Melnika. Nije ga bilo skoro deset godina i svaki ton sa ovog odličnog albuma podseća na to koliko je falio.
A što se tiče tih starijih pesama koje pevušim sa ovom krošnjom u mislima, njih izvode Simon & Garfunkel, JJ Cale, Lusinda Vilijams, Wilco, Yo La Tengo, Džoni Keš, Tindersticks, Majkl Kivanuka, Nil Jang, Teenage Fanclub, Džarvis Koker, The The, Elvis Kostelo i Bart Bakarak i mnogi drugi. Oni su baš uvek bili tu za mene i oni me poznaju bolje od svih. Oni ne dovode u pitanje nijednu moju reč dok god iza nje stoje postupci. Jer ako ih nema, jebeš reči. Mada, jebeš reči kako god okreneš.
Ovo je poslednji regularni Gistro FM u ovoj godini. Sledeće nedelje vas čeka lista 20 albuma koje sam najviše slušao u ovih 12 meseci, a one tamo lista najlepših pesama iz 2024. Do tad možete uživati u ovoj današnjoj, jedoj od najličnijih emisija koje sam snimio u poslednjih 20 godina. Addio bambini!
