The Mend [2014]
Debi Džona Mejdžorija kreće obećavajućim prologom u kome se upoznajemo sa zapuštenim likom Metom (John Lucas), koji biva izbačen iz stana svoje devojke, posle nekoliko haotičnih fragmentarnih scena.
Met zavšava na hipsterskoj žurci svog mlađeg brata Alana, koji i sam proživljava krizne trenutke sa svojom devojkom. I tada kreću da se odmotavaju životi prosečnih Njujorčana.
Mejdžori ima taj fini osećaj za dramatizaciju koja pleni svojom neposrednošću. Iako novijeg datuma, The Mend estetikom i dušom pripada epohi sedamdesetih, i podseća na drame Pola Mazurskog. Primetno je poigravanje sa fokus tehnikom ekspresionista, ali ti vizuelni detalji bivaju zasenjeni odličnom glumom i savršenim osećajem za promenu tempa samog autora.
The Mend možda nije komična drama koja će vas opčiniti dramskim patosom ili povremenim duhovitim citatima, ali ima kvalitete koji su prilično zapostavljeni u mejnstrim tokovima kinematografije. Iako razvijen u samo nekoliko dana, film prilčno verno prikazuje život i način na koji svakodnevna egzistencija u velikom gradu nagriza beznađem ljudsku psihu, i na kraju kako u različitim situacijama ljudi drugačije i reaguju... nekima, kao Alanu, potreban je oslonac, a drugi, nalik Metu, bivaju zauvek zatočeni u u sopstvenom vrtlogu samoće i izolacije.
Mejdžori izbegava moralizaciju. The Mend je više karakterna studija, nego li otvorena kritika američkog društva, i zato dobro i funkcioniše kao celina.