Go for the eyes, Boo, go for the eyes

Baldur’s Gate: Siege of Dragonspear za mene predstavlja vremesku mašinu koja me vraća u besane noći iz 2001. godine provedene uz Baldur’s Gate 2. Beamdog je odradio odličan posao sa Enhanced verzijama prvog i drugog dela Baldur’s Gate serijala. Ovo je priča koja se ugnezdila između njih a veteranima ovih igara daje mogućnost da ponovo sa tavana skinu prašinu sa svojih oklopa, naoštre zaboravljene mačeve i krenu u novu avanturu, razgibavajući svoje krckave kosti.

 

Stara družina je ponovo na okupu. Kao heroj Baldur’s Gate-a, od vas se ponovo očekuje da spasete Obalu Mačeva. Posle poraza Sarevoka, pojavila se nova pretnja. Ali ovog puta njena inkarnacija nije ružna, zla mrcina, već deva anđeoskog oblika. Harizmatična i enigmatična, ljudi se ili plaše ili je obožavaju. Ono što daje istinsku čar igri je konstanto preispitivanje heroja da li je na pravoj strani. Da li stati na stranu gramzivih trgovaca od kojih zavisi cela zemlja, ili na stranu pravde i ljubavi koja može doneti propast svima?

 

Atmosfera u igri je odlična. Bilo da ste u kafani, gde sve vrvi od života, ili u nekoj patuljačkoj pećini, uvek ste na vrhovima prstiju. Uvek se pitate šta je sledeće iza ćoška. Sudbina je htela da se moje vraćanje u zemlje Fearuna poklopi da realnim oživljavanjem srednjovekovnih vitezova na festivalu Just Out u Manasiji. A odličan je trip kada slušate performans etno grupe Buk, a sličnu muziku ste juče sušali u krčmi u Baldur’s Gate-u.