Dinosaur Jr - Give a Glimpse of What Yer Not [2016]
Dinosaur Jr i posle trideset godina na muzičkoj sceni ne prestaju da oduševljavaju svoje fanove muzikom koju stvaraju. Njihov novi album „Give a Glimpse of What Yer Not“ je najbolji dokaz za to.
Ovo je jedanaesti album ovog benda, a četvrti od ponovnog okupljanja originalne postave 2004.godine, koju čine J Mascis, Lou Barlow i Emmet Jefferson Murphy III ili samo Murph. Karijeru ovog benda, bar do sada, možemo na neki način da podelimo na tri poglavlja. Prvo poglavlje, počelo je osnivanjem benda 1984. godine i u kome je bend snimio i izdao tri albuma, „Dinosaur“ (1985), „You're Living All Over Me“ (1987) i „Bug“ (1988), sa kojim se bend probio u sam vrh alternativne muzičke scene. Na kraju turneje 1989.godine, tenzije u bendu su ogromne, Mascis, koga njegove kolege iz benda opisuju kao genija ali i potpuno nepodnošljivog „control freaka“, izbacuje Barlowa iz benda, koji se vraća svom prethodnom bendu Sebadoh, sa kojim je objavio deset albuma. Barlow nije dobro podneo izbacivanje iz benda i loši odnosi između njega i Mascisa su dugo trajali, sve do njihovog ponovnog okupljanja 2004.godine. Kruži anegdota da prva stvar koju je Barlow pitao Mascisa i Murpha, posle pomirenje bila je „zašto ste me izbacili“.
Posle odlaska Barlowa, Mascis je Dinosaur Jr pretvorio u one man bend, i gotovo je sam svirao i aranžirao sve na albumu, od gitara do bubnjeva. Tako je bilo na albumima „Green Mind“ i „Where You Been?“, posle koga Murph napušta bend. Mascis snima još dva albuma pod imenom Dinosaur Jr, „Without a Sound“ (1994) i „Hand It Over“ (1997), koji nisu bili loši ali po kvalitetu bleđi od prethodnih albuma. Nakon njih Mascis zvanično raspušta bend i nastavlja snima albume pod imenon J Mascis and the Fog.
Dinosaur Jr su svojom muzikom uticali na mnoge bendove među kojima su Pixies, Nirvana i na neki način bili pioniri alternativnog roka i grundgea. J Mascis, koji je svakako jedan od najuticajnih i najoriginalnijih gitarista. često izjednačavan sa samim bendom, a da Dinosaur Jr nije samo Mascis i koliko su Barlow i Murph bitni za zvuk benda dokazuju njihova poslednja četiri albuma, „Beyond“ (2007), „Farm“ (2009), „I Bet On Sky“ (2012) i najnoviji „Give a Glimpse of What Yer Not“ (2016). Slušajući ova četiri albuma ne možete da primetite da bend zvuči žestoko i energično kao i na početku karijere.
Već prve dve pesme „Goin’ Down“ i „Tiny“ predstavljaju savršenu leguru žestokih gitara, lepih melodija, karakterističnog Mascisovog glasa i njegovih solo deonica na gitari kojih jednostvno, nikad nije dosta. Obe ove pesme mogu da stoje rame uz rame sa njihovim velikim hitom „Freak Scene“.
Da Barlow donosi ovom bendu mnogo više od njegovog karakterističnog stila sviranja bas gitare, koji je melodičan i distorziran, često u rifovima, dokazuju i dve odlične pesme, „Love is...“ i „Left/Right“, koje je on otpevao i napisao stihove i koje su jedne od njegovi najboljih pesama, računajući tu i sve što je stvorio sa bendovima Sebadoh i The Folk Implosion. Iako je Barlow i na prethodna tri albuma imao po par svojih pesama, na ovima je toliko dobar da konačno zvuči kao da je konačno izašao iz Mascisove senke i da se konačno oseća zadovoljno svojom ulogom u bendu. Koliko Barlowu znači sviranje u Dinsoaur Jr, jasno je svakome ko je prisustvovao njihovim koncertima, a da još uvek nije u potpunosti oprostio izbacivanje iz benda, na jedan šaljiv način pokazuje fotografija koju je pre par meseci Barlow objavio na svom tweeter profilu. Na fotografiji su sva trojica u njegovom domu, pri čemu Mascis drži njegovu, par meseci staru bebu. Ispod fotografije Barlow je napisao „Dao sam im da drže moju bebu, sad više ne mogu da me izbace iz benda“.
Ništa manje nije bitan ni Murph, i to dokazuje u svakoj pesmi na ovom albumu. Gledati Murpha uživo je tek pravo uživanje. Na jednom od njihovih koncerata, na evropskom delu turneje sa bendom je svirao bubnjar koji nije Murph, jer je Murph bio odsutan iz opravdanih razloga. Iako je to bio odličan koncert, njegov nedostatak u zvuku benda je bio primetan, kao što je to slučaj i sa albumima na kojima on više nije bio u bendu ili na kojima je Mascis sam svirao bubnjeve u studiju.
Murph i Barlow deluju kao savršena ritam konstrukcija oko koje Mascis gradi svoja remek dela. Mascis je svakako veoma kompleksna ličnost, ako ste ikada videli bilo koji njegov intervju, primetićete da nije osoba koja uživa u razgovoru ili mediskoj pažnji. Njegova komunikacija sa svetom oko sebe uvek je bila najbolja kroz njegovu gitaru i stihove, i njegove solo deonice govore mnogo više nego reči. Osećanje izolovanosti i melanholije prožima sve pesme na albumu. Sve jedno da li u pitanju explozivna „Good to Know“ sa žestokim vah vahom natopljenim rifovima, ili „Knocked Around“, spora, melodična gotovo ljupka uspavanka, koja vas lagano uvede u sanjarenje, i onda vas odjednom lupi oluja gitara, stihovi „Cause I miss you/ and Im lonely/ and thats far enough from our love“ i savršen gitarski solo. Mada, ja lično, do sada nisam čuo Mascisov solo koji nije apsolutno savršen.
Na ovom albumu je jednostavno teško izdvojiti najbolju pesmu, jer ceo ovaj albuma najbolje predstavlja ono što Dinosaur Jr najbolje rade. Svaka od pesama ima niz sitnih detalja, koje postepeno otkrivate i koji ih izdvajaju od standradnih Dinosaur Jr pesama.
Iako se zvuk i muzika ovog benda u osnovi nije mnogo menjala tokom karijere, i oni manje više koriste isproban recept za stvaranje pesama. Njihova muzika daje utisak da je stvaraju muzičari kojima su godine donele mudrost da prihvate svet i ljude oko sebe onakvim kakvi jesu, a ostavile energiju mladosti, da potpuno uživaju u svakom momentu koji provedu svirajući i stvarajući muziku. „Give a Glimpse For What Yer Not“ je najbolji album Dinosaur Jr u poslednjih deset godina, i jedan od najboljih u njihovoj karijeri. Meni lično, muzika Dinosaur Jr je kao krempita, nikad van nije dosta i nikad ne može da vam dosadi.
