Film "The Silence": Mračni nemački triler vredan pažnje
Zbog svog posla i hobija, gledao sam mnogo trilera o ubistvima i detektivima koji imaju zadatak da hvataju ubice i rešavaju jezive slučajeve ubistava, ali samo nekoliko filmova na tu temu uspelo je da me zaista impresionira. Ovo je jedan od onih koji su uspeli da me oduševe i nateraju na razmišljanje, iako autor ovog filma ništa ne krije od gledalaca, sve nam je otkriveno od samog početka.
Nemački reditelj i scenarista Baran bo Odar napravio je odličan triler, a „The Silence“ je priča o dvoje ljudi koji se zapravo ne mogu nazvati ljudima, već monstrumima jer su odlučili da ugase jedan, odnosno dva mlada života. Čitali smo o takvim slučajevima u novinama, gledali na vestima... Reč je o dva muškarca koji čak nisu ni poznavali žrtvu, i koji su možda prvi put počinili takvu gadariju. Zašto su onda počinili takav zločin? Zato što im je tako došlo, jer su tako odlučili. To je bo Odarov prvi dugometražni film, a zasnovan je na istoimenom romanu autora Jana Costina Wagnera.
Radnja filma se odvija u malom nemačkom gradu, a odmah na početku vidimo stravičan zločin. 1986. godine, tokom vrelog leta, jedanaestogodišnja devojčica Pia se vraća kući biciklom (ide kroz šumu, a zatim prolazi pored žitnog polja), ali neće stići tamo. Ona je silovana i brutalno ubijena u žitnom polju. Ubica je muškarac, koji je zločin počinio nemilosrdno, dok je njegov prijatelj sve to gledao iz crvenog automobila. Njeno telo će staviti u gepek i pobeći sa mesta zločina, a kasnije će telo biti pronađeno u jezeru. Nema motiva, policija ne može da pronađe počinioca, čak nema ni osumnjičenog, pa slučaj tapka u mestu.
Tačno 23 godine kasnije, ponovo je nestala devojčica, ovog puta trinaestogodišnja Sinikka, a njen bicikl je pronađen na istom mestu na kojem je pronađen i Pijin. Na novom slučaju će raditi nekoliko ljudi. Jedan od tih ljudi je čovek koji je radio i na prvom slučaju, detektiv Mittich – on je otišao u penziju, ali očigledno nikako ne može da se pomiri sa činjenicom da nije uspeo da reši prvi slučaj. Detektiv broj dva je Jahn, kojem nimalo nije lako, a razlog je taj što je nedavno ostao bez žene koja je umrla od raka. Treći čovek je Grimmer, koji je glavni, a najviše bi voleo da ga svi slušaju i da sve bude kako on kaže. Jahn veruje da ubica nije bio sam i pokušava da ubedi sve oko sebe, dok Grimmer smatra da je to totalna budalaština i da je bila jedna osoba.
Ubica Peer Sommer (Ulrich Thomsen) i njegov prijatelj Timo Friedrich (Wotan Wilke Möhring) su se razišli nakon prvog zločina i nisu ostali u kontaktu: Peer radi kao baštovan, dok je Timo sagradio lepu kuću i ima porodicu. Međutim, Timo počinje da oseća nemir, njegov život se odjednom raspada, te počinje da ga proganja osećaj krivice. Naime, on je slučajno na televiziji video vesti o Sinikkinom nestanku. U vestima je bilo i žitno polje, odnosno isto mesto na kojem je bio pre 23 godine, kada je gledao i ćutao dok je njegov prijatelj silovao, a zatim ubio Piju. Ono što će se kasnije dogoditi u njegovom životu je zaista uznemirujuće. Tu su još i ožalošćeni roditelji koji ipak nekako uspevaju da guraju dalje i ne gube nadu da će ubica biti pronađen i da će odgovarati za ono što je uradio njihovim ćerkama. Dakle, bo Odar ne krije ništa od publike. Od početka vidimo lica svih likova i znamo ko je počinio zločin.
Jasno, mi ćemo navijati za to da monstrumi završe iza rešetaka, ali da li će se to dogoditi? Baran bo Odar stvara izuzetno mračnu atmosferu, sve je realistično, a posebno su upečatljive scene snimljene iz helikoptera, koji prati dvojicu muškaraca dok putuju automobilom. Izbor i rad sa glumcima je za svaku pohvalu. Iako nekome imena možda ne zvuče previše poznato, reč je o veoma iskusnim glumcima koji iza sebe imaju veliki broj uloga, i ovde su odlični. Inače, bo Odar je kasnije osmislio i režirao popularnu nemačku seriju „Dark“ (2017-2020), koja se smatra jednom od najboljih serija u poslednjih nekoliko godina.
Kada se podvuče crta, „The Silence“ nije ništa drugo do ozbiljna filmčina. Iako od početka znamo ko su počinioci, to ovde nikako nije mana. To je inteligentan film kojim autor filma želi da pokaže koliko ljudi zaista mogu biti zli i odvratni, pa čak i oni koji nam deluju sasvim normalni i pristojni. Kapa dole!
Autor: Marko Jovanović
