Blue Is the Warmest Colour [2013]
Film „Blue Is the Warmest Colour“ je remek-delo o kome će se još dugo pričati. Nikada romansa nije ispričana na tako ambiciozno impresivan način kao što je ovde. Ovo je prelep prikaz ljubavi, ovo je film o prvoj ljubavi, ovo je film o odrastanju, ovo je delo koje je izazvalo prepucavanje po medijima posle snimanja. To je ukratko, a sada malo detaljnije.
Film je inspirisan istoimenim romanom francuske autorke Julie Maroh, traje tri sata i prati jednu sasvim običnu ljubavnu priču između dve devojke. Sve je manje-više isto kao i u heteroseksualnim vezama: upoznaju se, razvija se strast, emocija, ljubav, otkrivaju se nepomirljive razlike u karakterima, počinju problemi, dolazi do raskida i patnje. Režirao ga je Abdellatif Kechiche, tunisko-francuski autor koji je napisao scenario zajedno sa svojom suprugom (Ghalya Lacroix, koja je glumica, scenaristkinja i montažerka). Koliko je nagrada bilo? Bilo ih je skoro 100, a ovaj film osvojio je i Zlatnu palmu i nagradu FIPRESCI na festivalu u Kanu, dok su dve glavne glumice postale prve osobe u istoriji festivala koje su podelile nagradu za glumu. Scene seksa, posebno scena od šest minuta, su eksplicitne (kakva scena!), a dve devojke koje igraju glavne uloge su Adele Exarchopoulos i Lea Seydoux.
Adele (Adele Exarchopoulos) je povučena učenica srednje škole, normalna devojka koja se vozi autobusom ili vozom, druži se sa svojim dosadnim prijateljima i flertuje sa jednim momkom sa kojim će se par puta poljubiti i imati seks. Ipak, Adele ne može izbiti iz glave devojku sa kosom ofarbanom u plavo koju je videla na ulici, a njeno ime je Emma (Lea Seydoux). Kada Adele vidi Emmu prvi put, u tom slučajnom susretu na ulici, koji traje manje od minuta, ništa se važno ne dešava, oni se u tom trenutku ni ne poznaju. Kasnije u gej baru, Adele konačno upoznaje Emmu, studentkinju sa kojom ćaska za šankom.
Njih dve postaju prijateljice i počinju da provode sve više vremena zajedno, a Emma joj čak pomaže oko škole. Naravno, Adele to neće moći dugo da krije od svojih drugarica, koje će početi da sumnjaju da je lezbejka, pa će je čak maltretirati u školi. No, Adele će nastaviti da provodi vreme sa Emmom, a njih dve uskoro započinju veoma strastvenu vezu i imaju seks. Emmina porodica je veoma gostoljubiva i prihvata Adele i Emmu kao par, dok svi u Adelinoj porodici misle da je Emma samo neko ko joj pomaže oko škole.
Adele kasnije postaje učiteljica u osnovnoj školi, dok Emma pokušava da unapredi svoju slikarsku karijeru. Kamera se često zadržava na njihovim usnama, licima. Emma je starija i iskusnija, zna šta želi u životu, i baš u njoj je Adele videla savršenu osobu koju niko ne može da zameni, ali će ipak doći do raskida. To je najrealističnija i najimpresivnija ljubavna priča koju sam ikada video, jer nikada nisam bio više dirnut vezom prikazanom na ekranu. Sve je toliko prirodno i uverljivo da je vrlo lako zaboraviti da je ovo samo film.
Kechiche nam daje nekoliko dugih eksplicitnih seksualnih scena (snimanje scena seksa je trajalo 10 dana, što je apsolutno suludo), zbog čega je već nakon prve projekcije filma naišao na ozbiljne kritike i optužbe, a čak su i žestoko zaratili on i Lea Seydoux, koja je snimanje opisala kao „užasno“ i rekla da nikada više neće raditi sa njim. S druge strane, reditelj ju je optužio za klevetu i zapretio tužbom protiv nje.
Uprkos ovim prepucavanjima i optužbama, ovo je jedan od najboljih filmova 2013. i jedan od najiskrenijih filmova ikada snimljenih. Obe glumice su odlične, potpuno prirodne i ubedljive, one su jednostavno nešto neverovatno, ali sve pohvale zaslužuje i Abdellatif Kechiche koji je napravio briljantan film, a pored glume i izvrsne režije, ono što dodatno krasi ovaj film su fantastični dijalozi. U neverovatnih tri sata, „Blue Is the Warmest Colour“ nije dosadan ni jednog trenutka, štaviše, to je film u kome se uživa od početka do kraja, nešto što se ne viđa stalno. Moja jedina zamerka je što nije još duži, jer sam uživao u svakoj sekundi i želeo da traje još malo.
Autor: Marko Jovanović
