Lucy Dacus - Home Video [2021]
Lucy Dacus je već sa svojih 18 godina imala dva odlična albuma „No Burden“ (2016) i „Historian“(2018). U periodu od poslednje tri godina izbacila je EP „2019“ sa pesmama koje je posvetila praznicima i sarađivala u bendu boygenius sa koleginicama Phoebe Bridgers i Julien Baker. Nakon toga bilo je samo pitanje vremena kada će se i Lucy Dacus zaraziti muzičkim sindromom „sad white girl“, i stati u red gde su, pored dve pomenute koleginice i recimo Lana Del Ray ili Angel Olsen.
Sa trećim albumom „Home Video“ Lucy Dacus je, nažalost zagazila u tu muzičku teritoriju. Ne može se reći da njena muzika već nije bila muzika za "tužne bele devojčice", ali za razliku od gore pomenutih, čak i njene spore, tužne i debelo melanholične pesme imale su „kičmu“, dobru dinamiku i snagu.
"Home Video" je očigleeno znatno zvučno mekši i ispeglaniji album od prethodnika, ali se ovaj može nazvati auobiografskim jer Dacus za svoje stihove traži inspiraciju u svom odrastanju u Ričmondu, kroz lične doživljaje ali i u životima svojih prijatelja. Njeni stihovi su uporno traganje za tugom, ima tu pesama o slomljenom srcu, neostvarenim ljubavima, lošim očevima, kao i nepodnošlivim filmskim fanaticima.
„Christine“, „Thumbs“, „Please Stay“ i „Going Going Gone“ su upravo pesme koje bi se lagano mogle naći na repertoaru koleginica iz benda boygenius. Na „Going Going Gone“ su kao prateći vokali pomagale Julian Baker, Phoebe Bridgers i Mitski. Sve ove četiri pomenute pesme su jednako spore melanholične i najpristojnije rečeno, dosadne.