Sincerely Louis CK [2020]
Čitave tri godine su bile potrebne Lui Si Keju kako bi se povratio od optužbi za seksualno uznemiravanje (koje je on priznao) i kako bi ponovo uzeo mikrofon u ruke i vratio se poslu koji najbolje radi.
Sincerely Louis C.K. naziv je performansa koji je izveo u Vašingtonu aprila prošle godine, u pandemijskim uslovima uz poštovanje mera, pred publikom željnom humora.
Lui Si Kej je najbolji nastavljač britkog, oštrog, satiričnog jezika Džordža Karlina i Bila Hiksa, s tom razlikom da kod Si Keja imamo osnove deadpan humora, koje je na ovom stand-upu u dobroj meri kumulirao za neka druga vremena, kako bi što više rabio samoironiju i samokritiku, naravno, sve zbog čuvenih optužbi, kojih se on ovde i ne brani, niti pokušava da izvuče neko opravdanje za svoje postupke, već se stiče utisak da se samokritika povreneo pretvori u kajanje, ali nikada u patetiku.
Nije ovo šou za moralne čistunce, niti je stand-up komedija to ikada bila, tako da mnogi mogu biti uvređeni načinom na koji se Si Kej posprdava sa novom realnošću, bez jasne transparentnosti i određeneosti u odnosu na minule događaje, ali ovaj njegov monolog nije tu kako bi sprao ljagu sa njegovog imena, već je to njegov pokušaj ili vapaj da on mora da nastavi da živi i koliko toliko zarađuje, svestan saznanja da će ga 2017. godina pratiti do kraja života.
Svestan bizarnosti događaja, kao i pandemije, Lui Si Kej pokušava da iscedi najbolje i najiskrenije iz situacionog humora, tako da ovaj stand-up nudi i nekoliko svežih rešenja i sve ukupno ovo neće biti razočaranje za fanove i biće tračak nade da će stvari po komičara krenuti u pravom smeru.
