GistrFM: By the Time It Gets Dark
U ovom vremenu u kom se broje zaraženi, u kom odlaze oni kojima vreme nije, u kom slušamo kako i ovako ćopavi kidamo, u kome nam pričaju da jesmo iako nismo i u kome čekamo da nešto prođe kako bi došlo nešto za šta nismo uopšte sigurni da li je bolje ili gore, jedino što čoveku preostaje je nada. Nema veze da li ima pokriće ili osnovu, da li je nova, polovna ili ima silikone. Bilo kakva nada je dobrodošla. Jedino uz nju možemo besmislu otkinuti "b", a po dobrim danima i "e". Što se mene tiče, jedno od retkih mesta na kome je ovog zimskog proleća mogu pronaći je muzika. Sa njom ima veze i naslov današnje Gistro FM epizode. Svaki put kada sam sa sobom otpevam stihove "And maybe, by the evening we'll be laughing / Just wait and see / All the changes there'll be / By the time it gets dark" pomislim da su te "changes" nešto dobro. Bez te slamke, ova planeta, u ovo vreme, mnogo više bi me bolela.
Prvi album nedelje je novo izdanje Nika Kejva i Vorena Elisa. Turobno i ambijentalno kao ovo PCR vreme, pomereno kao Vorenov mozak, sa tragovima Kejvove romantike na horizontu. Nije me uzeo baš na prvo slušanje, ali već posle trećeg više nisam bio ovde. Drugi album nedelje je snimio bend Lost Horizons kog čine bivši basista grupe Cocteau Twins, odnosno čovek iz benda Dif Juz. Zajedno sa mnogobrojnim gostima, oni su napravili delo koje spaja pop, soul, elektroniku, ambijentalnu muziku i šta sve još ne. Treći album nedelje potpisuje grupa iz Bruklina Menehan Street Band. U pitanju je instrumentalni soul za koji nista sasvim sigurni da li je nastao 1971. ili 2021. Toliko je timeless. Idealna ploča za prohladne martovske noći. Tu su još novi Mogwai, Stereolab, Džejn Birkin, Dinosaur Jr, odnosno Slowdive, Kraftwerk, Simon & Garfunkel, Paolo Frezu i mnogi drugi.
Možda u ovoj emisiji ne uspete da pronađete nadu, ali sam siguran da ćete u toj potrazi imati saundtrak sa dosta dobrom novom muzikom.
