Waxahatchee - Saint Cloud [2020]

Dec 12, 2020

Waxahatchee

Saint Cloud

Merge / 2020

8.7

8

Nekima muzičari su poput kameleona, kojim god muzičkim putem da krenu, sve im ide od ruke i uspevaju da, uz sve promene i novine stvore dobru muziku . Nekima, ma koliko da se trude i energije ulažu, jednostavno ne ide, ali obično o takvima i ne treba trošiti reči.

Katie Crutchfield spada u ovu prvu grupu. Na svom debi albumu “American Weekend” pod imenom Waxahatchee, Crutchfield se kretala lo-fi pop vodama, da bi se već na sledećem “Ceruelan Salt” oprobala u indie folku. “Ivy Tripp” se zvukom oslanjao na svog prethodnika ali uz priličan upliv lo-fi elektronike i pop melodija. Na prethodnom albumu “Out of the Storm” Crutchfiels se vratila svojim indie-rock/punk korenima i bendu P.S. Elliot koji je osnovala sa svojom sestrom bliznakinjom Allison Crutchfield.

Na svom ovogodišnjem albumu “Saint Cloud”, petom pod imenom Waxahatchee, Crutchfield je zašla u americana/country vode. I pored surfovanja po različitim žanrovima, ono što je Crutchfield bez problema uvek uspevala je, da svaki od ovih albuma nosi jak autetičan pečat Waxahatchee, bilo da iza kompletnog albuma stoji ona sama ili je snimala sa pratećim bendom.

Dok je prethodni album bio neka vrsta terapije nakon teškog raskida sa dotadašnjim partnerom, ovaj dolazi takođe nakon velikih životnih promena. Crutchfield je od 2017.godine u vezi sa kolegom Kevinom Morbyjem, a zadnje dve godine je potpuno prestala da konzumira alkohol, čak je u jednom intervjuu navela da je imale kreativne problem sa pisanjem stihova i muzike u treznom stanju.

Album otvara nežna “Oxbow” gde vokal Crutchfieldove prate klavir, blaga elektronika i bubanj.

Honky-tonk “Can’t Do Much” , zatim „Witches“ , pomalo Dylanovske „Hell“, i „War“ svojim svetlim melodijama i poletnijim tempom savšeno kombinuju amerikana estetiku uz pop harmonije. Country/folk „Lilac“ prošarana je blagim psihadeličnim momentima uz odličan refren.

Sporije, numere sa ovog albuma poput „Fire“, „The Eye“ ili „Arkadelphija“ protkane su setom i melanholijom, ali lament nad greškama iz prošlosti, propuštenim prilikama ili čime već, nije glavna tema. I iz ovih pesama kao i ostalih izbija nada u budućnost, i to onaj tip nade koji dolazi kada rasčistite sa raznim stvarima i okrenete novi list.

Katie Crutchfield je jedna od onih umetnika, koji utkajući emocije u svoje pesme i muziku sebe potpuno ogole pred slušaocima. Iz ovog odličnog albuma, iz svakog njegovog tona izbija svetlost i nada, koje dolaze kao odgovor na pobedu nad sopstvenim demonima.