Nada Surf - Never Not Together [2020]

Oct 26, 2020

Nada Surf

Never Not Together

Barsuk / 2020

8.2

Nakon mega hita „Popular“ sa debi albuma „High/Low“ (1996) koji se jednostavno nije skidao sa MTVja, njujorški bend Nada Surf su sledećih 25 godina karije proveli na marginama alternativne rock scene, bez reflektora popualrnosti uperenih dirkektno u njih, kao na samom početku karijere.

Mnogi od „one hit wander“ bendova obitavaju u jednom takvom prostoru, i imaju, kakve takve, karijere veoma dugo godina. Pomisliti da Nada Surf spadaju u takav tip bendova, bila bi apsolutno pogrešna pretpostavka. Za razliku od pomenutih pojava Nada Surf su ove godine objavili svoj deveti album „Never Not Togather“.

Gledajući njihov muzički opus da se primetiti da je kvalitet albuma varirao u izvesnim marginama, ali i pored nedostataka velikog radijskog hita poput gore pomenute „Popular“ kvalitet albuma je bio prilično ujednačen. Kako sam tokom preslušavanja njihovog sasvim pristojnog prošlog albuma „You Know Who You Are“ iskoristio priliku da preslušam i sve ostale albume, koje sam propustio tokom godina ili im nisam posvetio nedovoljno pažnje, mogao sam primetiti da je kvalitet albuma benda rastao sa godinama muzičkog staža i da Nada Surf sa pravom zaslužuju status veoma podcenjenog benda.

Nakon veoma dobrog debi albuma, bend je verovatno u potrazi za novim velikim hitom ali i pod pritiskom izdavačke kuće objavio neubedljiv „The Proximity Effect“. Nakon ovog albuma raskidaju ugovor sa Electra Records i dolaze u situaciju da moraju da traže regularne poslove kako bi preživeli. Već njihov sledeći „Let Go“ je pun pravih gitarskih pop hitova i ponovo ih postavlja na mapu alternatvne muzike.

Nada Surf celu svoju karijeru do sada proveli su u istoj postavi Matthew Caws (gitara/vokal), Daniel Lorca (bas), Ira Elliot (bubanj) uz Dougha Gillard-a (gitrara) i Louie Lino-a (klavijature) koji su se bendu pridružili tokom poslednje decenije. Muzički, Nada Surf ima jednu, po meni dobru osobinu. Unapred znate šta možete očekivati na njihovom albumu. Nada Surf su do sada već iskristalisali sebi specifične meodijske i harmonijske paterne, dok je kvalitet pesama i albuma u celosti proizilazi iz toga koliko su uspeli takvih momenata da isporuče na albumu.

„Never Not Togather“ je objavljen negde početkom februara i na prvo slušanje delovao je kao jedan prosečan, pristojan Nada Surf album. Mekan vokal Matthew Cawsa dominira pesmama kroz već prepoznatljive melanholične gorko slatke harmonije, veoma dobre gitarske melodije i uvek standardno dobru ritam sekciju. Ovaj album je nekako zatrpan gomilom drugih izdanja koji su me u tom trenutku više privlačili, pa jednostavno do pre par nedelja nije zadobio pravu šansu.

Sa albumima Nada Surf sve je uvek u sitnim detaljima. „So Much Love“ je njihov tipičan hit. Dobra osunčana melodija, refren koji vam se lako uvlači pod kožu, dobro ukompnovani slojevi gitara, ritam sekcija i klavira, jednostano gitarski pop koji ima sve potrebne elemente na pravom mestu.

„Come Get Me“ i „Live Learn and Forget“ melodijama donosi neodoljivu melanholičnu atmosferu power pop muzike 90ih. Dok je u „Come Get Me“ dominantna melodija klvaijatura koji se probija kroz gitarske slojeve, dok u „Live Learn and Forget“ tu ulogu preuzima klavir.

„Just Wait“ i „Crowded Star“ su sporijeg tempa. Takve pesme su obično veoma zahtevaju poseban pristup jer je veoma tanka linija izmedju dobre i krajnje dosadne pesme ovog tempa. Nada Surf to rade veoma elegantno, njihove melodije nisu ni na trenutak dosadne čak i nekom, ko kao ja, ne voli previše spore pesme. Gitarske deonice u drugoj polovini „Crowded Star“ su jedan od elemenata koji odvajaju prosečnu od veoma dobre pesme.

Na „Looking For You“ Nada Surf odlaze korak dalje, pesma nakon laganog uvoda kulminira u eksplozivni deo sa slojevima orkestralnih aranžmana, saksofona i hora, muzički detalj koji umnogome priziva atmosferu muzike benda Flaming Lips.

„Mathilda“ najduža na ovom albumu, sa odličnim dinamičkim promenama, od laganih i nežnih melodija ka znatno bučnijim i bržim refrenima, da bi sam kraj pesme zvučao potpuno drugačije mirnije, uz orkestralnu pratnju ispod ritam sekcije i akustične gitare.

Pesme „Something I Should Do“ i „Ride in the Unknown“ su upravo one pesme koje mogu pretegnuti na tasu izmedju jednog solidnog albuma i jednog veoma veoma dobrog, što album „Never Not Togather“ jeste.

„Something I Should Do“ donosi onu energiju i atmosferu koju je bend imao na prvom albumu, samo znatno zreliju i ozbiljniju. Dok je „Popular“ bio sarkastičan osvrt na tinejdžersku kulturu tog doba koja im je tada bila bliska, na „Something I Should Do“, inače jedne od najboljih pesama u opusu ovog benda, Caws odličnim monologom, ovoga puta se osvrće na sveukupno stanje u svetu uz želju za više empatije među ljudima .

„Ride in the Unknown“ zatvara album u sličnoj atmoferi kako je započeo, još jedan savršeni power pop hit kome se ne može naći ni jedna zamerka.

Nakon 25 godina karijere, albumom „Never Not Togather“ Nada Surf isporučuju jedan pravi muzički dragulj, koji lako može ostati neprimećen u gomili buke koju stvara hiperprodukcija, a to nikako ne bi trebalo dozvoliti.