I Used to Go Here [2020]

I Used to Go Here
Yale Productions, BondIt Media Capital, Buffalo 8 Productions
Režija: 
Kris Rey
Scenario: 
Kris Rey
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
English
7.5
7

Autorka Kris Svonberg (Kris Swanberg) nas u filmu I Used to Go Here vodi na sentimentalno putovanje u koledž kampus i grad, gde se junakinja filma suočava sa sadašnjošću, koju oblikuje neuspešna egzekucija promotivne turneje njenog romana prvenca.

Džilijen Džejkobs (Gillian Jacobs) uspeva da gotovo savršeno prikaže ženu u srednjim tridesetim godinama, koja opterećna gomilom nerealnih očekivanja i pritiskom sredine, uspeva da pronađe moralna i etička rešenja, koja opravdavaju njene postupke u okruženju satkanom od provincijalaca i studenata njenog bivšeg koledža.

Film počinje rapidno kroz slike idilične zajednice u kojoj žena ima svoje određeno mesto u društvenoj hijerarhiji, gde dominacija konzerativnog patrijarhata sluđuje ionako već sluđene pripadnice nežnijeg pola, te se njihova mera uspešne socijalizacija sagledava kroz organizovanje kičastih zabava za trudnice i porodilje.

Džejkobsova eskapizam traži u kreativnom delovanju i uzaludnim očekivanjima da će njen roman izazvati interesovanje šire javnosti i dići kakvu takvu prašinu, što bi njenom životu dalo smisao, ali put je vodi u mesto njenog odrastanja, na jednu, jedinu promociju, koju inače organizuje njen bivši profesor.

Ali, čak ni tamo stvari ne idu u pozitivnom smeru po njenu karijeru, jer se čini da je proteklo vreme između njenog školovanja i života u velegradu iznedrilo generaciju, kojoj je njen vokabular stran, a stavovi konfuzni i nerazumljivi, te se ona tako glavi u limbu između pragmatčnih milenijalaca na jednoj strani, i manipulativnog profesora na drugoj strani, čiji motivi vezani za njeno angažovanje ostaju mutni i sumnjivi.

I Used to Go Here negde od svoje polovine krene da deluje naporno i patetično, ali zahvaljujući kreativnim tvistovima i zabavnim, a neočekivanim rešenjima, Svonbergova zajedno sa odličnom Džejkosovom uspeva da poentira na pojedinim bizarnostima, i finišira ne zahvaljujući njima, već uprkos dešavanjima, koja bi u nekom drugom ambijentu bila problematična i neadekvatna, ali ovde funkcionišu kao prilog sasvim na svom mestu.