The King of Staten Island [2020]
Džud Apatou i njegova karijera su se uglavnom kretali jednom sigurnom krivuljom zaglavljenoj u sferi tzv. kvazi-komedije, ali iako su filmovi i velike zvezde garantovali box-office uspeh i finansijsku dobit, Apatou je ostao u senci značajnijih priznanja od strane ozbiljnije javnosti i kritike.
Taj status se odnekle počeo menjati sa serijalom Love, gde se Apatou pronašao na terenu Noe Baumbaha, istraživajući teme iz života prosečnih ljudi, koji se nisu baš do kraja pomirili sa sopstvenom prosečnošću i nastavili da sanjare o svetlijoj budućnosti.
Ako je Love samo blago zadirao u polja nepoznata do tada u opusu ovog autora, onda je The King of Staten Island definitivni obrt i iskorak u sferu ozbiljne drame.
Iako Apatouov uradak možemo svesti pod coming-of-age priču, ova adaptacija stvarnih događaja iz života glavnog junaka Pejla Dejvidsona (koscenariste filma) ima mnogo više sadržajnosti i životnosti, negoli svi Apatouovi filmovi zajedno.
Dejvidson (u filmu Skot) se bori sa depresijom i asocijalnim ponašanjem, nakon što je u mladosti izgubio oca (vatrogasca) u nesreći, i tokom trajanja radnje filma od preko 2 sata, doživeće katarzu i osvešćenje, ali ne na jeftin i providan način, kako je to Apatou mahom radio u prošlosti, već na jedan gradaciono mudar i dramaturški efektan i potenatan način, u čemu mu je uveliko pomagao sjajan performans samog Dejvidsona, kao i iskusne Marise Tomei.
The King of Staten Island je više drama nego komedija, više socijalna tragedija nego coming-of-age storija, i uz kvalitetne performanse kandidat je za jedan od najboljih filmova u 2020. godini.
