The Vast of Night [2019]
Kada se jedna misterija, toliko puta već prepričavana u uspavankama za laku noć, a onda nedosanjana u snovima teoretičara zavera, filmizuje na stilski i narativno kreativan način, obično nastaju prava mala remek-dela. Takav jedan film je prvenac Endrua Patersona (Andrew Patterson) The Vast of Night.
Sam naziv filma nam za početak sugeriše višeslojnost naziva filma i konkretno reči Prostranstvo, jer Paterson, kao student režije Dejvida Finčera, nije koncentrisan isključivo na narativni kontekst, već želi da u svoj uradak implementira i vizuelni aspekt, kao i širi društveni podkontekst.
Uvodni, ekstremno dugačak kadar prati mladog radio voditelja lokalne stanice kako pedesetih godina prošlog veka pokušava da prati dešavanja na košarkaškoj utakmici, koja okupira pažnju najvećeg dela stanoviništva ove posleratne naseobine, smeštene u pustinjama Novog Meksika.
Negde usput saznajemo da su ga i neki radnici na strukturi ispod stadiona pomešali sa nekim likom sličnog imena, i dok kamera pomno prati njegovo kretanje, koje uz brze dijaloge i razne interakcije sa posetiocima sugerieše jedan intelektualno ekstrovertan i egocentričan karakter, Paterson uvodi u igru mladu telefonsku operaterku, koju voditelj prati praktično do njenog kućnog praga.
Ovaj uvod ima za cilj da nas malo uspava u odnosu na sadržaj koji dolazi, ili je, sudeći prema položaju i kretanju kamere, Patersonova namera da gledaocima ne dozvoli da zavire u privatnost života njegovih junaka.
Nakon toga će operaterka uhvatiti, u stilu legendarnih Blow Out ili The Conversation, zvuke koji, ne samo da izazivaju njenu pozornost, već i histeriju ljudi na periferiji, koji javljaju da se nešto nalazi na nebu.
Njena želja da alarmira voditelja uvešće nas u još jedan long-take, gde nas Paterson ponovo šeta kroz vrleti i dvorišta američkog posletnog predgrađa, gde dominiraju nisko rastinje, trule ograde i drvene straćare.
Kombinacijom dugih kadrova u eksterijeru i statičnih scena u enterijeru, Paterson gradi saspens u stilu serijala The Twilight Zone (koji direktno omažira kroz fiktivni TV program na početku filma), i kroz The Vast of Night školski objašnjava da ne morate potrošiti milione dolara i trilione kadrova kako bi se pozicionirali na američkom filmskom nebu, dovoljno je da imate ideju koju ćete hrabro oblikovati u multisadržajno umetničko delo višeslojnog karaktera, a opet uspešno izvedeno iz simplifikovane premise.
