Fine, Totally Fine [2008]
Fuđitin (Yosuke Fujita) debi ljubitelje romantičnih komedija podseća na dane kada je Juzo Itami tokom 80ih osvojio kritičare svojim autorskim projektima, u kojima je introvertne i spolja nezanimljive persone nadahnuo zrakom humora.
Na poprilično artificiran i spor način, režiser izgrađuje atmosferu u kojoj dominiraju neostvareni snovi, taština, promašene profesije i pogrešne ljubavi, ali uprkos neuverljivom početku, nekako sve te kockice uspevaju do kraja da oblikuju jednu koherentnu sadržajnost i funkcionalnu celinu.
Same gegove i komične elemente Fuđita na perfidan način preuzima iz Kitanovih filmova, s tim što brutalne i hladne likove menja toplim i nespretnim, među kojima se glumom izdvaja Jošino Kimura (Yoshino Kimura) kao povučena i baksuzna femme fatale. Ona na neki način ovde i simbolizuje večni lajt motiv mladih Japanaca: neukrotiva, daleka, nevina, bespomoćna ženska persona.
Fine Totally Fine ima zaista puno sitnih pozitivnih minijaturnih elemenata, scenski nenametljivih, koji osvajaju vremenom, što ga čini poprilično neodoljvim, a kada se tome doda njegova sofisticiranost i artističke pretenzije i aspiracije, on postaje miljenik kako publike tako i kritike. Svaka poređenja sa Žakom Tatijem (Jacques Tati) i Aki Kaurismakijem (Aki Kaurismaki) su više nego poželjna.
