KLASIK DANA: Un homme et une femme [1966]
Francuska kinematografija, uz italijansku, obeležila je epohu šezdesetih godina prošlog veka. Mnogo se pričalo o Novom talasu, o avangardi, o Melvilovim krimićima, o Lui de Finovim komedijama. Pa ipak, jedan film iz sredine šezdesetih obeležio je prekretnicu na polju ljubavne drame, i bio popularniji od svih njih zajedno. Film koji je bio popularan i voljen, režiser koji je obećavao, a opet, danas se taj film, kao i njegov autor, čine zaboravljenim.
Od filma A Man and a Woman aka Un Homme et Une Femme danas verovatno najbolje rezonuje memorabilna tema Fransis Laija. Njegova bosanova igra ulogu zvučnog lajt-motiva ljubavnog odnosa između Žan-Luija i An Gotije, a kombinovanje i poigravanje crno-belog i kolora režisera Kloda Leluša, izazvalo je perfektno balansiranje emocija, kako kod junaka filma, tako i kod gledalaca, koji su maglovit, naivan i simplifikovan ljubavni zaplet prihvatili o samog početka, identifikujući se sa likovima ove drame, proživljavajući svaki minut, koji je uključivao i legendarnu scenu na železničkoj stanici.
Iako film u mnogome duguje Lelušovoj improvizaciji, uloge glavnih aktera, Žan-Luija Trentinjana i Anuk Eme, osnovni su pokretač drame. Njihov odnos prolazi faze upoznavanja, tugovanja, vraćanja u prošlost, stagnacije, kalkulacije, i sve to prilično uvijeno u formu stilizacije, gde glavni tok radnje vrlo često biva zamenjen subjektivnom perspektivom percepcije unutrašnjih osećanja, bez jasne namere da to gledaoci shvate na empirijski način, već da predstavu o dešavanjima na platnu isključivo percepiraju na intuitivnom nivou.
Un Homme et Une Femme danas, u odnosu na moderne ljubavne drame, ne deluje ni malo sporo. Lelušova dinamika i pristup režiji ga je još onda svrstala u blago populističku mejstrim struju, naročito u odnosu na postojeće trendove tih godina u njegovoj zemlji. Međutim, Lelušov film se savršeno uklapa u onirični karakter francuske kinematografije šezdesetih, gde je umetnost pre svega kreativi proces, vizija, ideja koja izranja iz tla autorskog talenta, a ne isključivo glinasta masa za oblikovanje prema kriterijumima većine, kojoj se valja povinovati po cenu kvaliteta.
Un Homme et Une Femme je maestralan autorski pečat generaciji sanjara, utopista, zaljubljenika u nemoguće, putnika kroz dimenzije, zanesenjački omaž epohi koja se nikada neće i ne može ponoviti.
