Can You Ever Forgive Me? [2018]
Biopik o Li Izrael (Lee Israel) jedna je od onih priča gde ispunjenje američkog sna o slavi i popularnosti, dolazi putem iskupljenja i katarze nakon moralnog pada i kriminalnih aktivnosti, sličnim onim u Spilbergovom ostvarenju Catch Me If You Can, nekoliko godina ranije.
Filmovi o falsifikatorima su vazda u Holivudu prikazivani na jedan cool i šmekerski način, gde prevaranti mahom bivaju opisani kao nepopravljuvi romantici, čiji eskapizam iz problema (finansijskih, materijalnim) jedino biva moguć putem 'benignih' mahinacija i manipulacija, u kojima niko nešto preterano nije oštećen, ako na stranu ostavimo flagrantno kršenje zakona, ili besomučno laganje koje vodi u paukovu mrežu ziheraštva.
Li Izrael je sopstvenu mrežu mahinacija i falsifikovanja pisma slavnih ličnosti, pretvorila u neku vrstu bizarne poetske umetnosti, gde uživljavanje u ulogu ličnosti biva pomešan sa personalnim osećajem ništavnosti.
Galopirajuća anksioznost, i ispadi izazvani alkoholizmom, na čudan način dovode je do prijateljstva sa jednom usamljenom dušom – beskućnikom, boemom i nepopravljivim romantikom Džekom Hokom, koji će joj biti i jedna od glavnih poluga potonje biografije.
Can You Ever Forgive Me je pristojno zaokružena celina, koja poentira na oprobanim trikovima zanata, gde junak biva prikazan kao naivna žrtva sistema, sa kojim se gledaoci lako identifikuju i čije delovanje i sudbina izazivaju empatiju, tako da autorka Marijel Heler (Marielle Heller) može biti sasvim zadovoljna završenim poslom.
Ipak, ako se nešto izdvaja iz cele priče, i ako nešto vredi apostrofirati, to jeste epizodni performans sjajnog Ričarda Grenta (Richard E. Grant), čija harizmatična pojava u ovom filmu uglavnom dominira u svakoj sceni, i ukupno biva upečatljiva i memorabilna, čime film dobija na ukupom kvalitetu.
