24 Frames [2018]
Poslednji film režisera Abasa Kjarostamija (Abbas Kiarostami) 24 Frames je dostojan poetski testament genija kakav je ovaj iranski autor za života bio i predstavljao u krugovima gde su se cenili istinski vizionari.
Film počinje frejmom slike renesansnog majstora Pitera Brojgela (Pieter Bruegel) "The Hunters in the Snow", koju će Kjarostami obogatiti u narednim sekundama animiranom akcijom u trajanju od četiri i po minuta, i na taj način postaviti patern za naredne frejmove fotografija koje je sam Kjarostami uslikao tokom godina.
Svaki frejm je posebna priča za sebe. Dominiraju slike načinjene u prirodnom okruženju gde se stapa život ptica, domaćih i divljih životinja u često vremenski surovom zimskom ambijentu, koji dodatno opterećuju preteći pucnji u daljini.
Iako narušeni digitalizacijom, 24 frejma nas vode u svet imaginacije, u koji nas autor kroz otvoreni kadar slike provokativno poziva da kročimo, u susret nepoznatom i opasnom, koje na prvi pogled naivno i lepo. Taj estetski dualizam je savršena stilska egzekucija koja u isti mah mami i izaziva strahopoštovanje.
Višeslojnost i kontemplativnost fotografija se nikada ne narušavaju bilo kakvim aktom banalizacije, čak i kada akcija bude izvršena u početnim sekundama kadra naredna događanja se savršeno uklapaju u ono što nam autor poručuje, čak iako se isprva ne nazire šta nam slika zapravo pokazuje.
24 Frames je vrhunsko delo autora i vizionara koji je za života imao šta da poruči delujući i radeći mahom u u teškim uslovima za stvaranje istinske umetnosti. Ipak, njegov poslednji film savršeno sažima estetske ideale i perfektno simbolizuje stilske odrednice kojima je Kjarostami stremio i za koje je živeo – film kao umetnost koja daje prostor za slobodno i kreativno izražavaje misli i ideja.
