Ex:Re - Ex:Re [2018]
Kada sam saznao da se iza imena Ex:Re i istoimenog albuma nalazi Elena Tonra, frontwoman odličnog benda Daughter, moram da priznam da sam strašno bio prijatno iznenadjen i zaintrigiran, sve do trenutka dok nisam saznao da je ovo „breakup“ album jer lično smatram da talenat i vreme ne treba trošiti na takve banalne i nevažne momente, koji najčešće prerastu u jeftinu kuknjavu.
Daughter su nakon fantastičnog debi albuma If You Leave, snimili dostojnog naslednika u albumu Not to Disappear, a zatim i sasvim dobar album muzike za kompjutersku igru Music From Before The Storm, gde su i pored ograničene kreatvne slobode kakve nameće ovakav projekat, uspeli da komponuju veoma dobre pesme.
Prvo što sam pomislio je, da je dobro što je Elena ovaj album objavila kao solo projekat i nije uvukla i ostale članove benda, kao neke njene kolege koje su u svoja u svoja lična „muzička onanaisanja“ uvukli ceo bend i još ih obukli u glupava bela odela.
Drugo što sam pomislio nakon prvo slušanja je da sam se ozbiljno prevario u svojoj pretpostavci o kvalitetu ovog albuma. Da se ne varamo, ovaj album nije dobar kao prethodna tri albuma koje je Tonra snimila sa Daughter ali je sasvim pristojno izdanje.
„Where Time Went“ koja otvara album nosi dosta zvuka njenog matičnog benda, posebno u gitarskoj liniji i laganim dodirima violončela. „Crushing“ i „New York“ su otprilike na istom tragu. I taman sam pomislio da će se nekako izbeći upliv elekronike dolazi „Romance“, doduše ovde uglavnom kroz ritam mašinu preko koje lagano lebde klavijature,violončelo i klavir.
Mnogo toga na ovom albumu podseća na Daughter, što je normalno jer je Tonra glavna u komponovanju muzike za bend ali nedostaje onaj puni i stabilan zvuk koji su donosili gitarista Igor Haefeli i posebno bubnjar Remi Aguilella.
Stihovi ovog albuma su primetno ličniji, poseduju eleganciju i elokventnost koje Tonra donosi, ali ako ogolite ideju iza njih sve se to svodi na neke srceparajuće uspomene iz proteklih vremena. Na samom slušaocu je da li će pokušavati da upije emocije koje nose stihovi ili će ih u potpunosti ignorisati i prepustiti se muzici. Šta god da odlučite ovo je pristojan album i ako je Eleni potrebna ovakva terapija niko joj ne može zameriti, jedino se nadam da ovim nije stavljena tačka na budućnost benda.
