RF Shannon – Trickster Blues [2018]
Shane Renfro je odrastao u malom gradiću Grapeland u Texasu, gde je najveći broj, od ukupnih 1500 stanovnika, jako pobožan. Obzirom da je po rastu kaskao za svojom generacijom, kao i da ga religija nije previše zanimala, jedina stvar koja mu je preostala u takvoj sredini bila je gitara.
U svojoj devetnaestoj godini preselio se u Neshville, ali je ubrzo zatim rešio da je Austin bolja solucija, kako bi bio bliži porodici i prijateljima.
Pošto se u svojim dvadesetim uglavnom bavio poljoprivredom i uređenjem pejsaža, ponovo je osetio potrebu da se vrati muzici, ovoga puta pod pseudonimom RF Shannon.
U početku je stvarao pod pod jakim uticajem Guy Clarka i Townes Van Zandta, ali tek nakon preslušavanja debi LPja Timber Timbre shvata da je neophodno da izgradi sopstveni sonični univerzum.
Za razliku od debi albuma Jaguar Palace iz 2017. godine, Trickster Blues je, iako po zvuku i atmosferi jako sličan prvencu, zrelije delo kada je forma u pitanju. Shane je uspeo da zadrži melanholično-psihodelični vajb, kao i desert blues elemente, ali je stavio focus na zarazne, melodične refrene. Na pesmama kao što su “I’m Only Dying” i “Black Madonna, So Divine” ovo je najočiglednije, obe odzvanjaju sanjalačkim reverbom Moody Bluesa iz ’67. “Gates Of Paradise“ nosi himnični kvalitet Fleet Foxesa, dok su „Badlands“ naklon već spomenutom uticaju Timber Timbre.
Sve pesme su znatno kraće nego na prvom albumu. Ovo je posledica eksperimenta koji je predložio Shaneov prijatelj i kolega Jessie Woods, da iznajme kuću u mestu Marfi, Texsas i da za kratko vreme snime album pop pesama, koje bi sažele njihove desetominutne kompozicije i učinile ih što efektivnijim. Rezultat je fascinantan, već prva stvar „Toth Ache“ demonstrira prednost ovog pristupa. Kompletnih 28 minuta Trickster Bluesa…. Pravi kišni blues pustinje.
Photo Credit: Jess Williamson
