Top 10 horor igara
Prvo da definišemo jednu jezičku zavrzlamu. PC igre su „igre“, ne „igrice“, jer taj deminutiv nužno označava da je reč o aktivnosti za najmlađe, što već nekoliko desetina godina nije slučaj, i pri tom omalovažava svakoga ko se upušta u aktivno igranje kompjuterskih igara. Na taj način unižavati gejmere, spuštati ih na nivo maloletne osobe bez stečene poslovne sposobnosti, jeste ogledalo onoga što naše društvo ima da kaže o računarima uopšte, pogotovu što video igre doprinose kreativnosti, koordinaciji i koncentraciji, što potvrđuju brojne psihološke studije, ali ko još to čita. Drugo, oduzimati video igrama mogućnost da budu kreirana ili da nastanu kao umetnička dela, jeste potpuni elitistički snobizam, zasnovan na strahu od novih medija, ili nepoznavanju istorije video igara. U svakom slučaju, ako je Huffington post Arts and Culture mogao da Benoit Sokal-ovu igru „Syberia“ proglasi umetničkim delom, i ako postoji sve veći broj inicijativa od strane nekih pametnijih likova da se malo drugačije i iz više perspektiva sagleda navedeni medij, ne vidim razlog za izostajanje jedne slične šire inicijative, koja bi video igre svrstala rame uz rame sa stripom.
Elem, ako uzmemo da je horor legitimni pravac u filmu, stripu, prozi (i poeziji), ne postoji razlog da to ne bude u svetu interaktivnih igara. Da se ogradim, lista je krajnje subjektivna, lišena klišea tipa Resident Evil i gomile point n click avantura. Nekakav skroman izbor najboljih horor ostvarenja u svetu video igara bi izgledao ovako:
10. Silent Hill 2
Konamijeva kultna serija je u drugom nastavku dostigla vrhunac, najviše zbog prvog pojavljivanja glavnog negativca pod nazivom Pyramid Head. Kompletna psihotična atmosfera, depresivni glavni lik koji traži svoju pokojnu ženu u napuštenom gradiću, jezive sirene koje najavljuju transformaciju sveta iz običnog u onostrani, i osećanje da prisustvujemo bivstvovanju u ličnom paklu glavnog junaka (quote: Pinhead) jesu komponente koje ovo delo svrstavaju na top listu najboljih horor ostvarenja. U svetu video igara, naravno.
09. Amnesia: The Dark Descent
Sve popularniji žanr horor igara, zasnovan na nekakvom „realizmu“, od starta ide na nerve prosečnom gejmeru (ili bar većini). Sve te varijante beži, sakrij se dok ne prođe čudovište, panika, strah, lupa vam srce, imale su za opravdanje da bi se, eto, objasnilo da svako od nas ima baš takvo ponašanje u atmosferi ultimativne pretnje po život. Kako da ne. Pitajte bilo kog studenta psihologije, postoji granica straha, posle koje uzimate prvu motku ili štanglu, i jurišate na akrepa dok mu ne rascopate lobanju, ili šta već. Ili on vama, u zavisnosti od skila. Psiholozi su inače radili istraživanja na vojnicima iz 2. svetskog rata koji su primili medalje za hrabrost, i otkrili da su to ljudi koji su se inače toliko plašili, da su u jednom trenutku eksplodirali i krenuli da jurišaju na bunkere, neprijatelje i tenkove. Tako da ove nove run and hide igre baš i ne mirišem, pre svega što volim klasičnu zabavu tipa chain gun-om na monstrume. Ovo ide na deveto mesto zbog lepe atmosfere Poovskog tipa.
08. The Suffering
Podnaslov igre nosi naziv „Prison is hell“. Vaš lik provodi vreme u zatvoru, optužen da je masakrirao porodicu, čega se ne seća. Krenu da se dešavaju čudne stvari. All hell breaks loose. Pored toga što umete da se bijete, imate i nezgodnu osobinu da se pretvorite u ogromnog hulk-like monstruma kada se nervozometar napuni do maksimuma. Odlična atmosfera, pucnjava na sve strane, hellraiser-like monstrumi i sve što valja za jedan horor.
07. Bad Mojo
Kafkijanska point and click avantura. Baš ta atmosfera otuđenosti je izdvaja iz gomile avantura sa horor tematikom (Dark Mirror, ili Pathologic). Dakle, čovek se pretvorio u bubašvabu. Postoji zaplet ove igre koji prati transformaciju, ali nije nimalo bitan. Mrtve životinje, raskomadani ljudi, zamke...nikako ne igrati posle jela.
06. The Evil Within
Dokaz da japanci umeju da naprave igru koja se ne oslanja samo na engine, već je akcenat na atmosferi. Policijski detektiv dobija obaveštenje o stravičnom masakru u napuštenoj ludnici, dolazi na mesto zločina i tu kreće totalna apokalipsa. Grafika, atmosfera, mehanika, priča, sve je čista desetka. Inače je Konamijeva originalna zamisao bila da ovo bude deo „Silent Hill“ serijala, ali se nešto izjalovilo (čitaj: nisu hteli da plate). Čista desetka i za inovativne negativce.
05. Condemned: Criminal Origins
Serijski ubica je na slobodi, i poznat je po tome da zaista voli lutke iz izloga, te će te ih nalaziti svuda po igri. Kao istražitelj zločina jurite ubicu, a smetaju vam razni nasilnici sa kojima se borite udarajući ih metalnom štanglom, u većini slučajeva. Veoma zastrašujuća igra. Imao sam noćne more od silnih lutaka.
04. Outlast
Još jedna „sakrij se i beži“ igra. Ludnice su inače pogodan horor kliše, opet, Outlast izvlači maksimum iz klišeizirane atmosfere i načina igranja, terajući vas da pronalazite FF snimke kako biste preživeli. S obzirom da za naraciju i nije bitna originalnost ideje koliko način na koji se ona prezentuje, definitivno nije igra namenjena onima sa slabim nervima i problemima sa srcem.
03. Dead Space trilogija
Ova trilogija je nešto najbolje što se približilo Lavkraftu ikada. Od monstruma koji se kriju po ormarićima i kutijama, i umeju da vam prirede jump scares, do ogromnih planetoida i meseca koji puštaju nekakve džinovske ktulu pipke; od običnog inženjera koji istražuje napušteni brod, do anti-heroja koji se trudi da zaustavi pomahnitalu sektu koja podstiče ludilo i masovna samoubistva, iako ni sam nije siguran šta je realnost a šta halucinacija, i da li je uopšte živ i čiste svesti, ovde imate sve što bi „Snovi u veštičijoj kući“ imali da su pisani krajem dvadesetog veka.
02. Clive Barker's Undying
Nisam vrsni poznavalac lika i dela Clive Barker-a (sem „Knjiga krvi“ i „Hellraiser“-a, ali, ko to nije čitao/gledao), ali se sasvim skromno usuđujem da kažem da je ovo nešto najbolje što je ikada izašlo iz glave dotičnog. Bolju horor igru nećete naći nigde, i ne verujem da će se skoro pojaviti bilo šta slično, a prošlo je svakako dobrih 12 godina od pojavljivanja igre. Barker je, doduše, imao nekakav jalovi pokušaj sa igrom „Jericho“, ali ni blizu. Ko ovo redizajnira, prebaci u HD i omogući za Oculus Rift, može da konkuriše za Nobelovu nagradu.
01. Silent Hills
Ova igra nikada neće ugledati svetlost dana, zbog prevelikih apetita i korporativne alavosti. Scenario pisao Hideo Kojima (legenda iz Konamija, odgovoran za Castlevania i Metal Gear serijal), režirao Guilermo del Toro. Glavna uloga Norman „The Walking Dead“ Reedus. Sudeći po dvadesetominutnom trejleru, ovo je moglo da bude remek-delo. Odgledajte trejler, pa ako vam se ne smuči u stomaku i ne zavrti u glavi, zreli ste za psihijatra. Meni je rečenica koju izgovara krvava papirnata kesa(!?) „The only me is me, are you sure that the only You is You?“ dovoljna da ovu nepostojeću igru postavim na prvo mesto. Projekat je i dalje u statusu „cancelled“, uprkos brojnim peticijama i kampanji da se nastavi
