Princess Cyd [2017]
Princess Cyd Stivena Kouna (Stephen Cone) je minuciozna karakterna studija o životu više srednje klase u velikoj metropoli kao što je Čikago.
Stiven Koun poseduje redak talenat da postepenom gradacijom tvori savršenu interakciju među likovima svoje priče. Njegova Princeza Sid više je studija o poniranju u ljudsku dušu i u ono što nas čini ljudskim bićima, nego li uobičajena coming-of-age priča.
Letnji raspust provincijalke Sidni koji ona provodi kod svoje tetke Mirande (čuvene spisateljice) u Čikagu, samo je osnova za razvoj jedne ozbljnije karakterne studije, studije koja nominalno ne uključuje samo glavne likove.
Svaka uloga u ovoj drami predstavlja manji šraf u mehanizmu koji savršeno funkcioniše, i to na više nivoa.
Iako naizgled gej tematika dominira i zauzima centralni fokus seksualnog sazrevanja Princeze Sid, taj površni način sagledavanja Kounove drame može vrlo lako da odvrati pažnju od ozbiljnosti njegovog pokušaja da traži dobro u ljudima, i da na sofisticiran način ukazuje na prave vrednosti života, i beskonačna stremljenja jedinke u demistifikaciji pojma ljudske duše.
Posebnu vrednost filma predstavlja diskretna i neposredna upotreba kamere. Čestim pomeranjima i švenkovanjem Koen kreira atmosferu prisnosti u grupnim scenama, dok u scenama u kojima je kamera statična, laganim zumiranjem uvlači posmatrače u dijalog.
Naravno, kao i sve izuzetne drame postepeni razvoj priče prati i karakterizacija, ali ona koja nema isključivu nameru da stvori empatiju, već osećaj omniprisutnosti duha priče koja se razvija uprkos 'zlokobnosti' okruženja, odnosno neminovnosti koju nameće ljudska mortalnost.
Junaci Princeze Sid, zajedno sa autorom, slave večnu mudrost pisane reči, organizujući večeri proze i poezije, pružajući na taj način ne bekstvo i izolaciju, već eskapizam i utočište ljudskoj duši na konstantnom putu samospoznaje i sazrevanja.
