The Rural Alberta Adventage - The Wild [2017]
U poslednjih, gotovo deset godina kanadski trio The Rural Alberta Adventage objavili su 4 albuma. Bend je osnovan 2005. godine nakon „open stage“ večeri u jednom klubu u Torontu, na koje niko nije došao, pa su, da bi prekratili vreme, zasvirali zajedno.
Fantastičan debi album „Hometowns“ objavili su 2008.godine, zatim „Departed“ (2011), „Mended with Gold“ (2014) i ove godine „The Wild“. Kada imate tako dobar prvi album uvek postoji opasnost da će svako sledeće izdanje da bude u njegovoj senci. To donekle i jeste ali i nije slučaj sa ovim bendom. Iako ni jednan od sledećih albuma možda nije ostavio tako snažan utisak kao „Hometowns“ bili su podjednako dobri ili veoma blizu tom albumu, i pri tome bend nikada nije zvučao kao da pokušava da reciklira svoj debi album.
„The Wilds“ je prvi album benda bez njihove originalne članice Amy Cole, koja je bend napustila 2014.godine i na njeno mesto došla je Robin Hatch, koja se veoma dobro uklopila u svaukupni zvuk benda , i kako vokalom tako i melodijama na klavijaturi ili harmonici donela je istu onu sofisticiranost i energiju kao i Amy Cole.
Četvrtim album TRAA su pokazali da svaki njihov novi album je korak napred. Iako su i dalje akustična gitara i karakterističan Edenloffov glas u prvom planu, promena u zvuku je očigledna svakome ko ih je slušao od prvog albuma. „The Wild“je svakako njihov najkompleksniji album.
Prva pesma „Beacon Hill“ inspirisan najvećim požarom u kanadskoj istoriji, koji je zahvatio kraj u kome je Edenloff odrastao, dok je Beacon Hill mesto koje je najteže pogođeno ovom nesrećom. „Bad Luck Again“ je prepoznatljiva TRAA pesma, kreće lagano, da bi apsolutno čudesan ritam Paula Banwatta na bubnju, poput moćnog prerijskog vetra u uraganski kovitlac uvukao prepletene vokale Edenloffa i Hatchove i odličnu, čvrstu gitarsku liniju.
Bubanj Paula Banwatta je od samog početka jedan od glavnih detalja koji muziku ovog benda čini jedinstvenom i on je svakako jedan od najboljih bubnjara na sceni. To pokazuje u svakoj pesmu ovog benda od prvog albuma, na „Dead/Alive“ imate utisak da Banwatt ima osam ruku i njegovog ritam poput rapidne paljbe nosi ovu pesmu zajedno sa harmonikom Hatchetove.
Stihovi na ovom album protkani su osećanjem tame poput „Been wasting all my life on the same mistakes / I'm waiting up there for you / Don't take long“ u pesmi „White Lights“. Osećanje nostalgije za domom i prijateljima, od kojih ga je život odvojio je i dalje prisutno u Edenloffovim stihovima, ali ovog puta je i o nadi, o prihvatanju promena i borbi sa problemima koje promene donose kao u laganoj „Alright“ i stihovima „Last night, sitting in the dark / I was being difficult / There’s a weight in my heart ... When the late night knocks on us / I hope you’re gonna be the last one / I hope, I know“.
The Rural Alberta Adventage nisu dostigli popularnost poput nekih indie folk / rock bendova sa scene kao recimo The Head and The Heart, Arcade Fire ili Band of Horses, čija je popularnost rasla kako je kvalitet albuma opadao. Ali deluje da oni i ne mare za tako nešto. „The Wild“ je savršeni dokaz da ovi kanađani i dalje umeju da stvore veoma dobru muziku i da od njih možemo očekivati još dobrih albuma.
