Mindwalk [1990]

Mindwalk
Atlas, Mindwalk
Režija: 
Bernt Amadeus Capra
Scenario: 
Bernt Amadeus Capra, Floyd Byars, Fritjof Capra
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
English | French
9.5
9

Mindwalk narativno i stilski podseća na Malov klasik My Dinner With Andre, odnosno filmove The Querrel i donekle Linkleterov Waking Life, i spada u podžanrovsku kategoriju dialogue-driven filmova.

Film počinje kadrovima Vašingtona i nastavlja se scenom u kojoj Džek (Sem Voterston), samoproklamovani konzervativni demokrata i predsednički kanditat, javlja svom prijatelju Tomasu (Džon Herd), odbeglom pesniku, da dolazi u Francusku.

Filozofsko putešestvije se nastavlja na ostrvu koje okupira manastir Mont St. Michel, i sačinjava dva prijatelja, koji usput susreću fizičarku Sonju (Liv Ulman).

Od kog trenutka režiser Bernt Kapra gotovo minuciozno precizno prepričava popularno filozofsko delo The Turning Point svog rođenog brata Fritjofa Kapre. I to na prilično impresivan način.

Naime, retki su filmovi koji se ovako hrabro hvataju u koštac sa problemima ljudske prirode, etike, holističke agende, atomske fizike, a da gotovo u potpunosti igraju na kartu verbalne interakcije arhetipskih karaktera (fizičar, političar, pesnik), pritom nedodvoravajući se mimikom, kadriranjem i teatralnošću junaka svojim gledaocima.

S te strane gledano ovo u potpunosti cerebralno iskustvo može da optereti publiku već u prvih pola sata, međutim, Kapra i nema nameru da pravi nikakve kompromise. Njegov pravolinijski pristup napumpan je do faze pucanja književnim pristupom naraciji da običan gledalac vrlo lako može da potone u tematskoj tranziciji junaka, odnosno, njihov preakademski vokabular zahteva ne samo pažnju, već i visok nivo poznavanja materija i tema koje sagovornici obrađuju.

Dekartovi principi mehanike i njihova implementaciju u etiku života, suprostavljaju se dualističkom principu holističkog i atomskog pogleda na uređenje sveta. Naučnikov sat i njegov mehanizam funkcionisanja služe kao metafora za funkcionisanje životnog uređenja, odnosno, sagovornici osuđuju ideju čoveka da je priroda jedan veliki mehanizam po ugledu na Dekartov izum, i da nikako ne može da zameni funkciju živog organizma.

Polemišući na različite teme, sagovornici se kreću prostorom manastira, njegovim odajama, i na kraju završavaju na plaži, gde Tomas recituje Nerudinu poemu, zatvarajući kružnu interakciju pesničkim nadahnjućem koje je suprostavljeno materijalnim principima nauke i fluidnim zakonima politike.

Mindwalk funkcioniše na principu otvorene knjige, i u svojoj osnovi je bliži filozofskoj prozi, nego li filmskom delu, što ga čini prilično jedinstvenim i memorabilnim iskustvom.

Preporuka

share
share