Traceroute [2016]
Film austrijskog autora se nekako poklapa sa izlaskom gomile filmova i serija (Halt and Catch Fire) prethodnih godina, koji glorifikuju i idealizuju uticaj nerd kulture na ustrojstvo sistema i uređenje današnjeg sveta.
Simpatični Austrijanac je zaista nagledan i načitan štiva koje se (uglavnom osamdesetih kada je i sam rastao) bavi umetnošću koja je nekako u svoje vreme bila karakteristična duševna hrana za populaciju skrajnutu u društvenim sistemima gotovo svih iole uređenih država. Bilo da je to Austrija, Amerika ili Jugoslavija.
Njegovo putovanje kroz mesta koja je apostrofirao kao centre geek kulture nije baš uvek najjasnije, jer nekako nisu uvek sami fanovi horora i naučne fanstastike bili u tako bliskoj sprezi. Kod Johanesa je to čest slučaj, mada, na kraju se stiče utisak da je on uvek više bio impresioniran horor umetnošću. Potvrda za to su poseta Picburgu, podsećanje na Romerove zombi horore, i veze sa Karpenterovim filmovima i izuzetnim muzičkim skorovima.
Naravno, Johanes obilazi i mesta za koja se vezuju teorije zavere, posete vanzemaljaca i različite gikovske impresije. Međutim, ako stavimo na stranu kilav štreberski humor, Johanesovi zaključci i politički stejtmenti su izuzetno zreli i pogađaju suštinu.
Njegova završna i otvorena osuda kapitalističkog uređenja (od strane čoveka koji je u jednom takvom rastao) vrlo je otvoreno i smisleno prezentovana, tako da ovaj simpatični dokumentarac svakako ima toplu preporuku, naročito za generaciju koja je rasla osamdesetih godina prošlog veka.
