Ex Drummer [2007]
Jan 02, 2016
Ex Drummer [2007]
CCCP, Czar, Quad Productions
Režija:
Koen Mortier
Scenario:
Koen Mortier (scenario), Herman Brusselmans (novela)
Uloge:
Zemlja proizvodnje:
Belgium | France | Italy
Jezik:
Dutch | Flemish
9.0
AUTOR NAGLAŠAVA DA TEKST SADRŽI SPOJLERE! NAPISANO U PROLEĆE 2008.
Nakon odgledanog filma, prva stvar koju sam pomislio je zašto niko Hermana Brusselmansa nije prevodio do sada naš jezik? Nivo kontemplativnosti, energije i dinamike koji nam prezentuje filmska adaptacija Koena Mortiera je daleko iznad populizma praznoglavosti i vašara taštine koji nam se svakodnevno prezentuje putem javnih dobara, odnosno medija. Ali kako je odavno opšte poznata paradigma, da se za kvalitetno delo mora vrlo često kopati lopatom i do samog središta zemlje, tako i ne treba da čudi da remek-delo kao što je Ex Drummer, uglavnom čami po slepim sokacima interneta, i opšteprihvaćenog nerazumevanja u raznoraznim kritičkim osvrtima, kako fanova kultnog evropskog filma, tako i samih kritičara.
Ne znam da li je sam Herman, ili Mortier, mogao da nam na samom početku pruži ključ za razumevanje ovog kompleksnog dela, i tako spreči različita, konfuzna učitavanja? Istina je, međutim, da se Ex Drummer, posmatra kao kontroverzna, pompezna, eksplicitna epopeja posvećena izgubljenoj evropskoj hipi ili rock'n'roll generaciji; kao vapaj autora istoimenog romana, da ovim izletom 'popularizuje' raskalašnost, hedonizam, seksualne devijacije, bezrazložno i neartikulisano nasilje, kao svoj vid protesta ili bunta protiv establišmenta, koji je simbolično stacioniran baš u njegovoj domovini.
Možda?
Ili možda ne?
Koliko je zapravo Brusselmans otprilike sve ovo sažeo između redova, i koliko mu je puka žanrovska eksploatacija bila periferna stvar? Kreacija puke zloglasne antifonije? Šokantna oda, ili šamar političkom licemerju kao smela anticipacija apokalipse. Na ovaj način smo u poslednjih 30-40 godina već dobili stotine kultnih ostvarenja, ali se sa mrtve tačke nismo mnogo odmakli.
Čini se da ipak Brusselmans vidi mnogo dalje, i sažima realnost na jedan perfidniji način, ne ukopavajući se samo u siguran kanal lokalne subverzivnosti.
Naime, od samog početka film može delovati konfuzno. Sva ona premotavanja, neobično kadriranje, kopanje prljavštine u svom inače čistom dvorištu, nasilje u rajskim odajama, može zaslepeti običnog posmatrača. Naizgled besmislene rečenice, konstatacije, citati... pitanja. Previše artistički? Previše cinično i naduveno intelektualnim ejakulizmom?
Ex Drummer je zapravo ništa drugo do eklatantna društveno-politička alegorija, sa, naravno, naglašenim satiričnim, simoboličnim i metaforičnim konotacijama.
No, vratimo se za trenutak na samu fabulu.
Grupa (muzički sastav - trio) hendikepiranih belgijskih momaka dolazi u elitni kvart Ostendea u potrazi za čuvenim piscem (kritičar; esejista Dries), a sve u želji da im se pridruži i bude njihov bubnjar. Pošto i on, da bi postao član benda, mora posedovati određeni hendikep, njegova životna anomalija je neumeće sviranja udaraljki. Dries pristaje. Cilj je odsvirati jednu jedinu svirku, i pobediti na tom takmičenju demo bendova.
Premotavanjem filma autor nas upoznaje i sa:
Koenom - ćelavim, agresivnim, opsesivno-kompulsivnim psihopatom, koji uživa u premlaćivanju žena, i čiji se stan nalazi u obrnutoj gravitaciji; ili ona barem važi samo i isključivo za njega.
Ivanom - proćelavim, dugokosim, matorim i ispijenim narkomanom, koji beslovesno mlati svoju ženu alkoholičarku i zapostavlja svoje maloletno dete.
Janom - introvertnim momkom koji prolazi kroz krizu identiteta, živeći u straćari sa totalno disfunkiconalnom porodicom u kojoj ćelava majka dominira, i u kojoj otac život provodi vezan za krevet u spavaćoj sobi.
Simbolično Dries daje ime bendu The Feminists, pravdajući kontradikciju frazom: Four handicapped guys are just as good as four feminists bitches!
Ono što dalje sledi je stampedo nasilnih, seksualno vulgarnih i eksplicitnih događaja, histeričnih misija, krvavih, i politički, moralno i rasno nepodobnih sekvenci, ukombinovanih sa gomilom simboličnih fraza, praćenih metaforičnom slikovitošću i tehničkim vratolomijama Mortiera.
Sam Mortier nam usput, na perfidan način sugeriše alegoričan pristup priči i naraciji, u kome se ogledaju subjektivno lokalni karakter, sa sugestivno globalnim tendencijama.
Prateći lokalno čitanje teme, bend The Feminists predstavlja Belgiju kao jedinstvenu celinu oko koje se okupljaju različite vere, rase i nacije, koje opet, samo naizgled živi koherentno u okviru apstraktnog fenomena zvanog država, i sastoji od dva kostitutivna plemena, čije etničke matice obitavaju u susedstvu. Sama Belgija je ovde prikazana i kao ogledalo zapadne civilizacije i svih njenih istorijskih dostignuća i posrtanja.
Jasno je, i prilično otvoreno dramaturški prikazano kroz film, da Dries predstavlja kralja; nedodirljivog monarha koji se nalazi u oblakoderu (na nebu?) okrenut ka moru, nezainteresovanog za stanje nacije i probleme društva. Onog momenta kada grupa neposlušnika poremeti njegovu somnambulnu idilu, on se pretvara u njihovu podsvest, tiranina i cinika, koji simbolično - kao bubnjar - daje ritam i određuje kolektivni tempo potčinjenih individua. Kada mu nacija dosadi, kada mu dojadi uloga duhovnog oca, ideologa i kosmopolite, on jednostavno i simbolično uništava intelektualno i fizički hendikepirane, i vraća se u svoj imaginarni čardak među oblacima.
Koen, kao najveći izvor apsorpcije negativne energije, aludira na dominantnu ulogu zapadne civilizacije u prošlosti (čiji je Belgija deo), njenu mračnu, krvavu i agresivnu stranu. Neuredan prostor u kome Koen živi je zapravo ogledalo njegove prošlosti: simbolika krvi koja curi iz česme prema plafonu, saobraćajnog znaka usmerenog u pogrešnom smeru, i samog kretanja njegovog tela, aludira na izgubljenost u prostoru, neimanje jasne vizije i percepcije. U sudaru sa Janovim ocem na kraju filma, koji simbolizuje patrijarhalnost, tradicionalizam u svojoj invokaciji duha prošlosti, Koen prvi plaća životom, da bi se i na slikovit način ugasili negativni izvori profašističkog političkog egzibicionizma, i zamenili čvrstim konzervatizmom.
Ivan je autorova vizija budućnosti: ogrezla u poroke, hedonizam svake vrste, otuđena od porodice, crkve, Boga, religije, daleko od bilo kakvog pojma socijalne podobnosti i realnosti. Simbolično, Ivanu se, nakon nervnog sloma, u ludari ispira mozak, i on uz pomoć Driesa pronalazi 'put spasenja'.
Jan, kao centralna figura filma, ima ulogu sadašnjosti. U brlogu neoliberalizma, političke korektnosti, društvene tolerantnosti modernog kapitalističkog sistema, običan i prosečan Belgijanac (ili Evropejac) gubi svoj identitet, živeći mizernim životom na margini društva, udaljen kilometrima od centra grada na samoj periferiji.
Ipak, u krvopljusnom finalu, u sudaru oca i sina, konzervativne prošlosti i liberalne sadašnjosti, pirovu pobedu odnosi Jan. Simbolično, napušta mesto krvavog pira i odlazi usamljen u mrak.
Ex Drummer je dovoljno provokativan da zaintersuje i najuspavanijeg gledaoca, željnog šoka ili brutalnosti. Isto tako, intrigantan je u meri u kojoj njegova degutantnost ne mora zasmetati ni zakletim filmskim romantičarima i artistima. Film koji zaslužuje ne samo kultni status (kakav već ima Man Bites Dog), već i ozbiljne elaboracije.
