Meetings with Remarkable Men
Bilo da ga smatramo mistikom, ezoterikom, misliocem, filozofom, Gurđijev je nepobitno sjajan pripovedač čistog izraza i jasnog stila. Njegova putešestvija su puna neobičnih događaja, obiluju neobičnim shvatanjima o ljudima, narodima i načinu života vezanim za čoveka koji je živeo na prelazu vekova. Prilično rudimentarno ljudsko shvatanje i pogled na život u Evroaziji s kraja 19-og i početka 20-og veka, otkriva nam već sa prvim rečenicama pripovedača koji je bio spreman na ovakve predrasude. Gurđijev u startu osuđuje prosečnog Evropljanina kao prostog, neukog i prepotentnog naduvenka, podložnog verovanju u stereotipove i rekla-kazala mudrolije bez jasnog utemljenja u empirijskim iskustvima. Prilično neverovatno zvuči činjenica da Evropljanin ni dan-danas ne rezonuje drugačije, čitavih 100 godina posle Gurđijeva.
Susreti sa izuzetnim ljudima otkivaju neobičan svet usko povezanih, moćnih individua otvorenih shvatanja, bez predrasuda i koherentnih stavova. Pre svega, Gurđijevi prijatelji i sledbenici su avanturisti, a vrlo često i egzibicionisti, u prilično pozitivnom smislu te kontroverzne reči.
Autor skače sa događaja na događaj, vrlo često hrabro prelazeći preko imena kojim je naslovio poglavlje; neki likovi se prepliću, te je poželjna sveža memorija, međutim, putopisni karakter čini knjigu pitkom, uprkos tendenciji autora da s vremena na vreme teme uokviri filozofskim bojama. Mudri citati, kao i životni stavovi i filozofije uglavnom dolaze kao epilog u poglavljima, i čine svojevrsnu katarzu i potvrdu Gurđujevog usuda i namere.
Iz današnje perspektive, a i u ono vreme, najbizariji i najprovokativiji segmenti knjige jesu mistična iskustva, i Gurđijeva večita potraga za tajnama unutrašnjeg mira, kao i večne harmonije duše i tela.
Mistična iskustva su hronično i detaljno obrađena, bez zauzimanja konačnog i ultimativnog stava u pogledu na razrešenje dotične misterije ili fenomena. Gurđijev krajnje oprezno pristupa narodnim verovanjima, i poštuje običaje i religije drugih naroda. On suštinski prodire u dušu određenih kategorija ljudi plemenskih karakteristika, ali ostavlja mudro teren svojim sledbenicima za potonja proučavanja i istraživanja. Kao hipnozer i mađioničar Gurđijev ponekada ismeva dokonost i naivnost ljudi, bez namere da lično uvredi nekog pojednica ili grupu ljudi, a vrlo često kritikuje i svoje sopstvene predrasude i zablude.
U potrazi za duhovnim spokojstvom i unutrašnjom harmonijom Gurđijev odlazi daleko, rizikujući svoj život, kao i život svojih prijatelja i sledbenika. I pored konstantne opasnosti tokom brojnih avantura, smrt u njegovim pričama dolazi kao posledica slučajnosti, nesrećnih okolnosti i viška adrenalina.
Konačna razrešenja i najveće životne istine i saznanja, Gurđijev uglavnom skriva pod izgovorom da sami čitaoci neke od tih mudrosti ne bi razumeli, ili bi ih pogrešno shvatili, i da prosto nije vreme za njih, te da će ih konačno objasniti u narednim knjigama. Ipak, prosečanom poznavaocu Gurđijevog opusa je i pre čitanja Susreta... jasno da je autor neke od svojih tajni i filozifija iznosio u potonjim knjigama, i na taj način stvorio kult sledbnika i poštovalaca svog lika i dela. Susreti sa izuzetnim ljudima predstavljaju prekretnicu u izučavanju dela ovog neobičnog čoveka, a za ljubitelje ezoterije knjigu kapitalnog i monumentalnog karaktera.
