Zbogom, Dilane
Zbogom, Dilane, Danilo Đoković
Enklava 2023.
Prva pesnička zbirka Zbogom, Dilane, Danila Đokovića, putovanje je lirskog ja kroz male stripovske prozore odrastanja, poimanja sveta oko sebe, ljubavi, melanholičnosti detinjstva i putovanja do zaokruženosti svoje ličnosti. Iako zasnovan na kultnom italijanskom stripu Dylan dog, lirski subjekat obitava između kataloga sopstvenih uspomena na detinjstvo i mladalački period.
Već u samom naslovu, lirski subjekat govori zbogom detinjstvu i prelazi u ozbiljniiju, više stripovsku atmosferu. Lirski subjekat „nagoveštava“ da odstupa od junaka iz stripa u kome je u detinjstvu verovatno nalazio uzor. Međutim, zanimljivo je kako Dilan dog nije nikakav super heroj u spandeksu sa super moćima već je on čovek, privatni detektiv koji je uvek bez dovoljno novca, uvek u istoj odeći (crni sako, crvena košulja, i plave farmerke), oko njega obitava oreol tragičnosti u ljubavnim odnosima, melanholičnog je karaktera, sa strahovima (akrofobija, klaustrofobija) i lečeni alkoholičar. Sve ove humanizovane osobine daju podložnost da se jedan dečak/tinejdžer poistoveti sa njim a kasnije i u odraslom periodu nalazi u sopstvenom životu sa sličnim situacijama i problemima van linija stripovskih prozorčića.
Čitanjem pesama, onih koji se vezuju za detinjstvo, poput pesme 1996. i pelcovanje zapažamo kako je lirski subjekat utoliko melanholičan koliko je i hladno-racionalan o momentima iz detinjstva. Lirski subjekat je u detinjstvu „mucao“, imao poteškoća da izrazi svoja osećanja te se tragovi toga provlače i u ljubavnim odnosima u odraslom periodu: u vreme kada sam najviše mucao/često sam se hrabrio nas slušalicom/na kraju ne bih ukucao broj. U pesmi mrtvo more je kroz sliku naizgled nebitnog ali za domaćinstvo važnog problema prikazan jedan poljuljan odnos između dvoje ljudi: dodirujemo se u prolazu/satima namotavam sajlu za otpušavanje slivnika/voda iz sudopere ne otiče/treba nam jača hemija. Ili u pesmi radnim danima, oko 7:20: ti imaš kadu, ja tuš-kabinu/bojler delimo/nikada se ne kupamo zajedno. Izrazita detaljnost u pesničkim slikama doprinosi toplini koja na momente savlada stripovsku hladnoću sa kojom se lirski subjekat suočava. Obitavajući između filmskih i muzičkih referenci, lirski subjekat sa svojim ljubavnim parterkama prolazi kroz zakrivljeno vreme na stepeništu zatvorenog tržnog centra, iza napuštenog automobila zaboravljaju jedno drugom imena, dlačice njihovij četkica se dodiruju, ljube otisci usana sa prljavih čaša u sudoperi, veš u korpi ima tihe orgije.
Ima pesama koje potpuno pokazuju zrelost ali i strah lirskog subjekta koje su upućene ćerki te se stiče utisak da Dilan dog više nije glavni junak njemu već je sam lirski subjekat zaštitinik i heroj svom detetu. I tu se vidi najveća distanca između nekadašnjeg dečaka koji je imao izmišljenog prijatelja, puno svezaka i stripova Dilan doga i odraslog čoveka koji ima ulogu partnera koji oseća udaljenost i hladnoći ali i oca koji priča priče, nastoji da zaštiti svoje dete i bude najbolji otac.
Čini se da oko ovog lirskog junaka takođe obitava melaholičnost minulog detinjstva, suočavanje sa hladnim životom i obavezama odraslog čoveka koji je i sin i partner i otac ali i sopstvena ličnost sa uspomenama, strahovima i potrebama da bude samo čovek. Ova zbirka upravo nudi jednu krivudavu vožnju kroz prozorčiće detinjstva i odrastanja ali i kroz sve ono što se nalazi na belinama između tih tuš-slika.
Članak preuzet sa portala Book Hub.
