Rat svetova, Herbert Džordž Vels

 

Da li smo sami u univerzumu? Sigurno ste bar jednom postavili ovo pitanje gledajući beskrajni tamni svod protkan zvezdama. I sigurno zaključili: malo je verovatno da jedino baš na našoj planeti ima života, budući da se naučnici, s vremena na vreme, oglašavaju o novim otkrićima planeta sa atmosferom.

Prvi kontakt sa drugim vrstama je česta tema među stvaraocima naučne fantastike, s tim što je, razume se, pristup drugačiji od autora do autora. Negde čovečanstvo pomoću vanzemaljaca izgradi savršenu utopiju, uz određenu cenu, dok su negde posledice katastrofalne. U svakom slučaju – izazov za čovečanstvo i pretnja za ustaljeni poredak.

Davne 1898. godine, mnogo bre tehnološke ere koja je nastupila i u kojoj danas živimo, objavljen je prvi roman koji je obrađivao temu sukoba između čovečanstva i vanzemaljaca, doprinevši tako razvoju žanra naučne fantastike, sa jakim temeljima i neospornom zaostavštinom.

 

Herbert Džordž Vels – otac naučne fantastike

 

Britanski pisac Herbert Džordž Vels se, pored svog francuskog kolege Žila Verna, smatra jednim od rodonačelnika naučne fantastike. Međutim, dok se Žil Vern čvrsto držao naučnih dostignuća koja je vešto koristio u svojim delima, H. Dž. Vels je osmišljavao fiktivna, uvodeći originalne ideje koje su ostali pisci obrađivali na svoj način.

U Vremeplovu se bavio putovanjem kroz vreme i mogućnošću buduće evolucije, Ostrvo doktora Moroa je surova priča o izigravanju Boga i kvarenja prirodnog poretka, Nevidljivi čovek je, uz Stivensovog Dokotra Džekila i gospodina Hajda, možda najbolja studija o monstruoznoj prirodi ljudske vrste.

I došli smo do Rata svetova, gde se, ispod marskovske invazije, vešto kritikovala politika kolonijalizma i tlačenja porobljenih naroda.

Preporuka

share