The Fall – Bend koji ne poštuje pravila
Post-pank bend The Fall mi je nekako promakao. Kultna grupa i legendarni pevač i osnivač benda Mark E. Smith su me zaobišli u širokom luku. Prvi put sam čuo za taj bend pre par godina, a prvi put sam čuo kako zvuče – prvi put sam čuo njihovu muziku – tako što mi je slučajno došao pod miša njihov koncert za serijal „From The Basement“. Upravo je i to današnja preporuka.
Mark E. Smith je neverovatna ličnost. Pohađao je večernje časove književnosti dok je tokom dana radio u klanici. Radio je na dokovima kao fizički radnik, pokušavao je da bude pevač u heavy metal bendovima. Bez uspeha. A onda je osnovao The Fall, bend koji je postajao 42 godine. Smith je bio jedini stalni član grupe.
Smith i njegov bend kao da su pokušali da unište sve što je muzička scena stvorila pre njih. Svi postulati su bar morali da budu preispitani.
Ubrzo pošto sam uopšte čuo za bend Smith je postao moj heroj.
Kritičar Steve Huey: „Mark E. Smith piše apstraktnu poeziju punu komplikovanih reči, presahnute duhovitosti, rezanja socijalnih opažanja, i uopšteno mizantropija (ponekad i više nego jasno navedeno podrazumevana)“.
Mark E. Smith je jednostavno genije, ali s druge strane genijalnosti od one na koju smo navikli. On je pobunjeni genije. Buni se protiv svega. Prvo protiv publike. I to publike koja dolazi upravo na njegove koncerte. Možete da zamislite šta misli o onoj drugoj, povodljivoj publici.
Pre nego što je odsviran i prvi ton na prvom koncertu benda, Smit je publici rekao: „Razlika između vas i nas je u tome što mi imamo mozak.“
Pošto je nagradio publiku, rekao je ponešto i o muzici koju ta publika sluša, tu nije isključio svoju muziku: „Rok zapravo i nije muzika, već loše tretiranje instrumenata da bi se prebolela osećanja“.
Smith je dostao čitao i to ozbiljnu literaturu, što se može čuti u njegovim tekstovima. Voleo je Vilijama Blejka i Lavkrafta… Voleo je eksperimentalne pesme. Nije voleo pse i veverice.
Bend je prvi album snimio za jedan dan.
Mark E. Smith je recitovao svoje stihove i to je radio vrlo neobično i specifično. Bio je to idealan način da se publici prenesu njegovi apstraktni tekstovi. Ponekad je pevao i to je bilo fantastično. Kritičari kažu da je njegova poezija teška za prevođenje, pre svega zbog neverovatnog poigravanja rečima.
Voleo je da u pesmama ismeva britansku kraljevsku porodicu. Pevao je i o propasti britanske radničke klase. Voleo je da provocira britansko društvo. Često je bio ciničan i sarkastičan. Bio je težak čovek. Tokom četiri decenije je promenio čak 66 članova benda. Mnogi su odlazili i vraćali se više puta.
Voleo je irski viski i džin. Bio je alkoholičar.
Mark Edward Smith je umro 2018. u šezdesetoj godini. Snimio je 31 studijski album.
Tekst preuzet sa portala Lava Lab.
