Darko Rundek u Botaničkoj Bašti Jevremovac – 25.08.2022.
Ušuškan pod krošnjama drveća zajedno sa pčelicama, pticama i drugim mikro-makroorganizama Jevremovca Beograd je dočekao Darka Rundeka i Ekipu. Serija tri vezana rasprodana koncerta je dokaz ljubavi Rundeka prema Beogradu i Beograda prema Darku.
Atrijum botaničke bašte se počeo puniti već pre osam časova. Na vratima su nas dočekali domaćini sa višenamenskim plastičnim čašama za piće, kako ne bi biodiverzitetu Jevremovca ostavili smeće na rastanku.
U 20 i 15 na binu se popeo šaman iz Trešnjevke i publici se predstavio sa jednostavnim ,,Dobro veće’’. Dolazeći u Beograd, vaspitani gosti su doneli tamni jorgovan na poklon.
Istoimenom stvari je otvoren koncert. Igor Pavlica je na trubi prostrao muzičko ćebe za ceo bend, dok je Ana Kovačić na saksofonu vezla sitan rad po rubovima posteljine.
Nakon nje je usledela ,,Zovu te’’ sa najsvežijeg albuma sa Ekipom. Brisan prostor predstavlja zaokret u karijeri Rundeka, u smislu da je promenio ljude sa kojima svira, no sudeći po tome da je publika znala sve novije stvari, zaključujemo da je promena oberučke prihvaćena.
U stvari ,,Novčić za sreću’’ Rundek deluje kao Rodžer Voters.
,,Oni me tjeraju da sjedim i ućim, a ja danas neću!’’
U sekvencama gde duvačka sekcija napada, možemo osetiti glas mladosti i bunta, dok joj bubanj i bas udaraju kontru, kao glas autoriteta. Ipak, bunt odnosi pobedu nad represijom.
Sledi ,,New word’’. Stvar koju sam prvi put čuo prošle godine u Arnađelovcu i tada me je ostavila bez teksta. Darko preuzima ulogu Homera, slepog pesnika, pored koga koračaju vojske dva bratska plemena, te nam poji o besmislu njihovog sukoba i svadje. Sa te strane Rundek je bezkompromisan, večno obavijen porukom ljubavi i slobode, koju nosi na krilima u nadi da će je slušaoc razumeti i čuti.
Nju potom prati ,,Mila’’, koja je bila singl prethodnica aktuelnog albuma. Tokom svirke, bendu se desi da se smota i zbuni, al vrlo lako nastave dalje. Kao kada na fudbalu greškom odigrate loptu u aut, pa čekate protivnikovo izvođenje da bi ponovo osvojili posed. To je lepota lajv nastupa.
Slede publici poznatije ,,Kolo’’ ,,Grane smo na vjetru’’, potom stara Haustorova stvar ,,Sejmeni’’. Sadašnja postava najbolje do sad iznosi Haustorov ,,Bolero’’ zvuk.
Tokom svirke, Darko bi menjao izmednju klasične gitare sa najlonskim žicama i Starokastera. Sledi ,,Revolucija na tanjuru’’, potom ,,Clouds’’ sa Mostova. Nakon potapanja Atlantide, čovek ponovo korača novom Zemljom. Nakon urnisanja Japana, čovek ponovo hoda Zemljom. U tom čoveku sve postoji, kajanje, strah i nada. Ali, ostaje dilema. Da li je spreman sve to da sačuva? Ili će sve to ponovo porušiti, očekujući novi oprost prirode. Koliko puta nam je priroda spremna praštati?
Nižu se favoriti. ,,Ruke’’, potom ,,Uzalud pitaš’’ (neki kažu koncertna verzija, ja je zovem Verzija sa -6 stepeni celzijusa u ćošku tokom večernjeg programa na Studiu B). Darko potom vraća Strata na rame i počinje ,,TV Man’’ još jedan od dragulja sa ,,Bolera’’. Paralelni svet realnosti i televizije. TV Man ide i ide. On se ne može zaustaviti. Svaku laž dodirom daljinskog pretvara u dogmu.
,,Ena’’ i ,,Makedo’’ izvlače najbolje iz publike, te uspevaju da na tren pozajme pesmu od autora i učine je svojom. Možda ste mnoge od ovih stvari čuli sa Cargo orkestrom ili Cargo triom, ali u ovoj postavi sa Ekipom one dobijaju jednu posebnu dimenziju i dubinu. Kao da se nalazite u Stambolskoj mahali, do krova ispunjenom dimom, gde se zgubidani i lutalice mogu zateći. Slušamo pesme kako su osmišljene da zvuče.
Sledi ,,Bi mogo da mogu’’ kao večna introspektiva neučinjenih stvari. Sve te nedodirnute visine u čoveku, koje bi dotakao da zna. To su Rundekove svirke. Neke stvare slušate zagrljeni, a neke pak skriveni u šumi svojih dilema i neispričanih monologa.
Nakon nje kreće revolucionarna ,,Ay Carmela’’. Po samom Darkovom svedočenju na Tašmajdanu pre par godina, ta pesma nigde nije primljena od strane publike kao u Beogradu. Zamišljate Orvela u Španiji te 1936-te godine, dok mu oficiri odmahuju ,,manana’’ kada ih pita za municiju, a neprijatelj iza brda napreduje. Njih hrani želja za slobodom i pravdom, dok goloruki odbijaju napade aviona, tenkova i kamiona. Ay Carmela! Džo Stramer ju je možda najbolje otpevao, no Darko ju je kao Prometej približio ljudima. Ostaje Miljkovićevska dilema, hoće li sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj?
Darko je saopštava kako je Ana Kovačić skoro diplomirala saksofon, te su joj dali za pravo da kroji setlistu pred kraj koncerta. Izabrala je ,,Apokalipso’’.
Bila stvar Haustorova, ili iz perioda Rundekove solo karijere, publika je svaku pesmu dočekala na volej i otpevala od početka do kraja.
Za finale su naravno ostavljeni klasici. ,,Šejn’’ inspirisan strip kaubojcem. Darko tu svira usnu, dok doziva nebeski parobrod da ga pusti niže ka Dunavu.
,,Šal od svile’’ je u ambijent uleteo kao da ga je Enio Morikone osmislio na odjavnoj špici nesnimljenog filma. Ana i Pavlica, na saksu i trubi, crtaju po platnu nežno poput dima koji se rasplivanja po hladnoj sobi.
Nakon bisa, bend se zahvalio publici, stablima, puževima, ježevima i glistama na gostoprimstvu. Dok je u pozadini išao ,,Redemption song’’ u verziji Džoni Keša i Džo Stramera narod se polako razišao, pustivši prirodu da utone u san.
Beograd je zahtevna publika. Ovde ne prolazi foliranje. Nije priznavao valjanje Ronalda, niti bacakanja Navara. Upravo zato Beograd voli Rundeka. Na njegovim nastupima nema laži, ni prevare. Svaki put kada dodje izvede nastup o kojem bi pričali nedeljama.
