Ono u šta veruješ, bez čega ne možeš da živiš, što te čini boljom osobom i sa čime osećaš mir i kad si u gužvi, to je religija. Za nekoga je to dar, neko se za to izborio, a nekom je palo s neba. Za nekog je to sport, za nekog neka druga osoba, a za nekog muzika. Koliko ljudi, toliko i religija. Tradicija, krst ili sticaj okolnosti, nemaju veze sa ovim o čemu pričam. Život u skladu sa verovanjem, ima. Znači muzika.

Svaki put kada nisam bio siguran, ili onda kada sam želeo da proslavim što jesam, svaki put kad me je nešto bolelo, kada su moji postupci doveli do nečijeg bola, bukvalno svaki put je tu bila muzika. Spora, brza, gitarska, elektronska, džezirana, nova, stara, minimalna, orkestrirana, melodična, apstraktna, ona što svi klikću na jutjub link kad je vide, ona za koju moram da pišem tekst od pet soma karaktera da bi neko kliknuo, moderna, zastarela, moja i tuđa. Bila je tu kada niko nije. Muzika nije začin, nije razbibriga, nije ni nešto što drnda u pozadini. Za mene, muzika je religija. Otud ovaj naslov.

Danas puštam neke od najlepših pesama koje sam čuo za ovih 40 i kusur godina živita, ali i gomilu novih od kojih će neke, nadam se, nekom za četrdesetak godina i kusur biti velike kao ove stare meni. Bez muzike ne umem ništa, nikad. A ukoliko imate neku drugu religiju, skroz je u redu da vam ovaj poslednji letnji Gistro drnda u pozadini.

Preporuka

share